Kao pesnik, Jovan Jovanović Zmaj razvijao se pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića.
Osim lirike, napisao je veliki broj rodoljubivih, kao i političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik neprevaziđen je u srpskoj književnosti, rekao je Slobodan Tornjanski, književnosti u penziji.
“Da! Na današnji dan kažemo da je umro Jovan Jovanović Zmaj, možda je patetično, ali ja mislim da je to pogrešno. Taj čovek jednostavno ne može da umre. Ne može, zato što je toliko toga uradio, napisao i ostavio da je on živ i svakodnevno ga, bar u dečjim životima pominju. Tako da je on živ, jedan od najživljih srpskih pesnika”, istakao je Tornjanski.
Tornjanski kaže da bi đaci trebalo da znaju da je Zmaj najplodonosniji srpski pesnik i da, ako bi ga poredili, ono što je on po obimu napisao, to je Dobrica Ćosić napisao u prozi. Zmaj se bavio i dnevno-političkim stvarima, te je imao puno zapisa i strofa koje su trajale jedan dan. Mnogi su ga zbog toga kritikovali, kaže Tornjanski, ali niko ne može da ospori njegove “Đuliće” i “Đuliće uveoke”.
“Zmaj je dostigao evropski nivo u dečjoj poeziji. On je u dečjoj poeziji neprikosnoven i dan-danas. Nema u evropskim književnostima pesnika ravnog Zmaju. I to bi trebalo naročito da se čuva”, smatra Tornjanski.
Zmaj je, kaže Tornjanski, prepevao, a ne prevodio, čak sa sedam jezika i to nemačkog, mađarskog, ruskog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog. Bio je član Akademije nauka Mađarske sa obrazloženjem da su njegovi prevodi, odnosno prepevi pesama Petefi Šandora bolji nego originali.
“A koliko je on napisao pesama svedoči podatak da je u listovima koje je pokretao, kao što su “Javor”,”Žiža”, “Starmali”, a naročito “Neven”, koji je i danas popularan, da je posle Zmajevog odlaska, ne mogu ni da kažem smrti, još 10 godina u “Nevenu” objavljivano pesama po prvi put, originalnih, iz Zmajeve zaostavštine”, rekao je Tornjanski.
Tornjanski kaže da mu je deda pričao kako je Zmaj u svoje vreme bio izuzetno poštovan i popularan.
“On je 1904. imao 12 godina i on priča kako se seća da je na ukopu, kako se kaže da su Novosadski đaci išli peške u Kamenicu i da su se tamo pomešali sa silnim narodom koji je došao sa svih strana i kad je kovčeg pronošen ispred njih da su svi plakali i deda kaže, kao dvanaestogodišnjak mislio sam da nikad više niko neće napisati nijednu dečju pesmu i šta ćemo mi sad bez Zmaja”, naveo je Tornjanski.
U Novom Sadu ime Jovana Jovanovića Zmaja nosi glavna ulica u centru grada, gimnazija, a ima i svoje dečje igre i osnovnu školu u Sremskoj Kamenici.
