Izveštaj Evropske komisije ukazuje da je napredak postignut u nekoliko pregovaračkih poglavlja, ali je neophodno intenzivirati tempo sprovođenja reformi, dok Plan rasta za Zapadni Balkan pokazuje vrlo jasnu posvećenost EK procesu proširenja.
Ovo su glavne poruke koje je poslala šefica sektora za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Andrea Hohuber na predstavljanju Izveštaja i novog Plana danas u Novom Sadu.
Ona je objasnila da je reč o sveobuhvatnom, pravednom i dokumentu zasnovan na činjenicama koji je izrađen na jedan inkluzivan način zato što je doprinos za sastavljanje ovog izveštaja dobijen ne samo od prestavnika vlasti, već i od civilnog sektora, međunarodne i poslovne zajednice, kao i samih zemalja članica Evropske unije. Hohuber je takođe je predstavila i novu inicijativu Evropske komisije, Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim se, kako je rekla, želi omogućiti građanima Zapadnog Balkana da osete koje su sve dobrobiti samog članstva u uniji i pre formalnog članstva te da smanji socijalno-ekonomski jaz koji postoji između zapadnobalkanskih i zemalja EU.
Grad Novi Sad pruža svoj pun doprinos procesima pridruživanja i približavanje evropskim vrednostima i standardima na lokalnom nivou je od velike važnosti za kvalitet svakodnevnog života, svih građana, rekao je ovom prilikom zamenik gradonačelnika Novog Sada Igor Crnobarac.
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu podrazumeva detaljnu analizu napretka Srbije po klasterima predpristunih pregovora.
U Izveštaju, između ostalog, stoji da, kada je reč o političkim kriterijumima, Skupština Vlade Republike Srbije formirana u avgustu 2022. uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020. Politička polarizacija je produbljena nakon masovnih pucnjava u maju, uz podršku opozicije. U izveštajnom periodu izbori nisu održavani, a preporuke OEBS/ODIHR i Saveta Evrope o izbornom okviru nisu implementirane. Tenzije u Skupštini su izražene, a kodeks ponašanja se ne primenjuje sistematski.
Srbija je umereno pripremljena za reformu javne uprave, i postoji potreba za modernizacijom Poslovnika Skupštine. Pravosudni sistem je delimično spreman, uz neke pozitivne korake, ali postoje izazovi u vezi sa transparentnošću. Borba protiv korupcije pokazuje ograničen napredak, a potrebne su dalje akcije za usvajanje strategije i jačanje mehanizma koordinacije.
U oblasti organizovanog kriminala postignut je ograničen napredak, ali su potrebna dodatna sredstva i fokus na strateškom pristupu. Poštovanje osnovnih prava i slobode izražavanja pokazuju ograničen napredak, uz zabrinutost u vezi sa slobodom novinara i nezavisnošću pravosuđa. Sprovođenje medijskih zakona je delimično poboljšano, ali postoje izazovi u vezi sa vlasništvom medija i političkim uticajem. Ekonomski napredak je postignut, ali inflacija i nejednakosti izazivaju zabrinutost.
Srbija ostaje posvećena regionalnoj saradnji, ali dijalog sa Kosovom zahteva ozbiljniji pristup. Klasteri vezani za EU pokazuju različit napredak, sa ograničenim usklađivanjem u nekim oblastima.
Sveukupno, Srbija se suočava sa izazovima u raznim sektorima i potrebni su dodatni napori u cilju postizanja evropskih standarda.
Novina ove godine jeste predstavljanje Plana rasta za Zapadni Balkan, gde Evropska unija stavlja fokus na ekonomski rast i stabilnost Zapadnog Balkana kroz sveobuhvatni novi Plan rasta, zasnovan na četiri ključna stuba. Cilj je unapređenje ekonomske integracije s Evropskom unijom, jačanje regionalne saradnje i ubrzanje ključnih reformi kako bi se otvorila vrata ka članstvu u EU.
1. Unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije u zavisnosti od usklađivanja Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvaranja relevantnih sektora i oblasti za sve susede u isto vreme, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem.
Predlaže se sedam prioritetnih oblasti:
o Slobodno kretanje robe;
o Slobodno kretanje usluga i radnika;
o Pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA);
o Olakšavanje drumskog saobraćaja;
o Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta;
o Jedinstveno digitalno tržište;
o Integracija u industrijske lance snabdevanja
2. Podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim privredama;
3. Ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući fundamentalni klaster, podržavanje puta Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređenje održivog privrednog rasta uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti;
4. Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument reforme i rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, predlog novog instrumenta u vrednosti od 6 milijardi evra, koji se sastoji od 2 milijarde evra bespovratnih sredstava i 4 milijarde evra u povoljnim kreditima, sa plaćanjem koje je uslovljeno time da partneri sa Zapadnog Balkana ispune specifične socio-ekonomske i fundamentalne reforme.
Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka uključujući godišnji Paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Evropska komisija će biti konsultovana u vezi sa ovom Reformskom agendom, koja će je zatim oceniti i usvojiti.
Potrebno je da Evropski parlament i Savet razmotre predlog ovog Instrumenta u okvir paketa srednjoročne revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira EU. Nakon usvajanja, šest partnera sa Zapadnog Balkana će biti pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima će izložiti socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda 2024-2027.
Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u dijalogu o normalizaciji odnosa posredstvom EU, koji vodi visoki predstavnik, kao neophodan preduslov.
Ekonomska konvergencija je suštinski element u približavanju zemalja Zapadnog Balkana EU. Trenutno, nivo konvergencije između partnera sa Zapadnog Balkana i EU ne napreduje dovoljno brzo, sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika u kupovnoj moći kada su u pitanju naši partneri sa Zapadnog Balkana koji se kreće između 30% i 50% proseka EU.
Integracija sa jedinstvenim tržištem EU bila je glavni pokretač privrednog rasta za sve zemlje koje su pristupile EU. Pozitivan uticaj na BDP zemlje i nivoe prihoda koji proizilaze iz integracija sa jedinstvenim tržištem EU, jasno je pokazan u prošlosti.
Pored svih izazova, ali i solidnog napretka Srbija nastavlja svoj put ka pridruživanju Evropskoj uniji, čemu
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji pruža svesrdnu podršku.
