Ukoliko građani ne dobiju u roku informacije koje su tražili u skladu sa Zakonom o informacijama od javnog značaja, mogu da se obrate Povereniku, koji ima mehanizme kojima natera organe da informaciju dostave.
Nezavisno od toga, građani mogu da pokrenu prekršajni postupak protiv lica koja nisu ispoštovala ovaj zakon, ukoliko to ne učini Upravna inspekcija koja sprovodi nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona.
IZOSTANAK ODGOVORNOSTI?
“Odgovornost za kršenje zakona u velikom broju slučajeva izostaje ili je simbolična u odnosu na broj slučajeva povrede prava, pri čemu je najveći broj prekršajnih postupaka pokrenut na zahtev tražioca informacija u svojstvu oštećenog, višestruko više nego na zahtev Upravne inspekcije. Odsustvo odgovornosti je direktno uslovljeno obimom i kvalitetom nadzora nad primenom Zakona od strane Upravne inspekcije, kao i neujednačenom praksom prekršajnih sudova”.
IZVEŠTAJ O RADU POVERENIKA ZA 2016.
Podaci za 2016. godinu pokazuju da je u prethodnoj godini pokrenuto ukupno 489 prekršajnih sporova, od kojih he upravni isnpektor pokrenuo tek 54, dok su oštećeni, odnosno oni koji su za infomraciju bili uskraćeni to učinili u 435 slučajeva.
Svi koji se odluče da sami pokažu organima javne vlasti da njihovo nečinjenje neće proći nekažnjeno, ukoliko se to i dokaže, pokreću prekršajni spor koji se vodi pred mesnim prekršajnim sudom i koji se vodi po procedurama i propisima kao i bilo koji drugi učinjeni prekršaj,
“Pa za prekršaj može da odgovara fizičko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u jedinicama lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republičkim organima. Znači mogu svi koji su obuhvaćeni zakonom i za koje je propisano da je neka radnja prekršaj i da je predviđena neka sankcija za to”, rekao je mr Kamenko Kozarski, predsednik Prekršajnog suda NS.
Do skroo je praksa pozivanja na suđenja bila veoma loša, a uvođenjem novih propisa proces je skoro nemoguće izbeći.
Zbog različitih razloga moguće je da dođe i do zastare postupaka, ali je broj takvih predmeta novim zakonom dramatično smanjen. Nakon što sudija donese presudu ili rešenje, ukoliko nije u korist tuženog, izriču se i sankcije.
“Postoji novčana kazna, postoje kazneni poeni, postoji zaštitna mera i postoji kazna zatvora. To su kazne koje mogu da se izriču ljudima u prekršajima”, kaže Kozarski.
“Novčana kazna za prekršaje utvrđene ovim zakonom iznosi od 5 000 do 50 000 dinara”.
Raspon kazne, naročito novčane, lakše se određuje zahvaljujući registru sankcija, u koem se vidi da je li onaj koji krši zakon to učinio prvi put ili je povratnik. Prekršajni postupak treba da bude brz, kratak i efikasan, zaključio je Kozarski dodajući da naravno postoji i mogućnost žalbe, u kom slučaju o ishodu procesa odlučuju više instance.
