Novi Sad je u svojoj relativno skorijoj prošlosti imao pet velih, korenitih graditeljskih promena, počev od rušenja velike građevine u samom centru grada četrdesetih godina prošlog veka.
“Tačno ovde, pored katoličke crkve se nekada nalazila jedna lepa građevina, gde je bila apoteka i dosta prodavnica pored nje, u toj građevini koja je, nažalost, srušena 1947. ili 1948. godine, posle oslobođenja. Navodno, smetala je tramvajskim šinama koje su išle neposredno pored”, kaže Zoran Knežev, hroničar i publicista.
Takođe u centru grada, pored Tanurdžićeve palate, nekada se nalazila zgrada Matice Srpske, koja je srušena sredinom dvadesetih godina, kada se probijao Bulevar kraljice Marije i pravio izlaz na gravni gradski trg, naveo je Knežev.
“Jer navodno je postojala priča da je nekad internacionalni put koji je išao od Beograda prema Subotici, taj deo kroz Jugoslaviju, trebao da prođe tom linijom, znači, ovuda da prođe, da ide kroz Njegoševu ulicu i dalje Temerinskim putem ka Subotici”, kaže Knežev.
Tokom gradnje Bulevara kraljice Marije, prema njegovim rečima, srušena je Jermenska crkva i deo niza kuća koji je izlazio na uspensku crkvu. Veliko rušenje zabeleženo je i tokom izgradnje Bulevara 23. oktobra.
“Gde je, po meni, sasvim nelogično tu građen most, zato što je srušen jedan takođe veliki deo starog Novog Sada i starih kuća”, naveo je on.
Novi Sad iz dvadesetih, tridesetih godina prošlog veka uopšte ne liči na sebe danas, zaključio je Knežev i poželio da što više sugrađana zapamti grad kakav je danas, jer će zasigurno biti mnogo dručiji kroz koju deceniju.
