Izbori u Srbiji: Glasanje u Beogradu i drugim i drugim gradovima i opštinama istog dana – 2. juna, najavila vlast

Posle samo šest meseci, građani Beograda ponovo će birati gradsku vlast, ali 2. juna neće samo oni glasati, sudeći prema najavi predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić.

0
12

Posle višednevnih razgovora vlasti i opozicionih stranaka, koje su decembarske izbore okarakterisali kao nepoštene, Brnabić je najavila da će 2. juna izbori, osim u Beogradu, biti održani i u još 88 gradova i opština u Srbiji, među kojima su i 23 gradske opštine u Beogradu, Nišu i Požarevcu, prenosi BBC News na srpskom.

„Prihvaćen je zahtev opozicije grupisane oko koalicija Srbija protiv nasilja i NADA i doneta je odluka da svi lokalni izbori planirani u julu i avgustu budu kad i beogradski – 2. juna.

„To će zahtevati izmenu zakona o lokalnim izborima”, izjavila je Brnabić, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

Prvobitno je bilo planirano da lokalni izbori u više od 80 gradova i opština budu održani u julu i avgustu, ali je Brnabić rekla da će se „sada napraviti presedan koji će biti lekovit za našu zemlju”.

Za sada, međutim, nije poznato da li će i ova dva opoziciona bloka prihvatiti odluku vlasti, a i među strankama u ovim koalicijama nije iznet jedinstven stav po pitanju izlaska ili bojkota izbora.

Sredinom decembra 2023. godine održani su vanredni parlamentarni, kao i izbori u Beogradu i u više od 53 jedinice lokalne samouprave u Srbiji.

Nijedna stranka ili koalicija koja je učestvovala na izborima za Skupštinu grada Beograda nije sakupila dovoljan broj odbornika za većinu, pa je odlučeno da se ide na nove 2. juna.

Za većinu je potrebno 56 od 110 odbornika u Skupštini Beograda.

Ni posle tri pokušaja, gradska skupština nije konstituisana, jer nije bilo kvoruma, pa glavnim gradom Srbije i dalje upravlja Privremeni organ.

Beogradom je prethodnih godina upravljala Srpska napredna stranka, uz podršku koalicionih partnera.

Održavanje lokalnih izbora u opštinama i gradovima u isto vreme sa glasanjem za Skupštinu grada Beograda, bio je jedan od tri zahteva opozicione liste Srbija protiv nasilja i ujedno onaj oko kojeg nisu mogli da se usaglase sa predstavnicima vlasti prethodnih nedelja.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja tražila je i osnivanje nezavisne komisije za reviziju i kontrolu biračkog spiska, i profesionalno izveštavanje javnih servisa, što je vlast odmah prihvatila.

Iako mandat vlastima u pojedinim opštinama i gradovima ističe posle 2. juna, vlast je saopštila da prihvata da i u njima tog dana budu održani izbori.

Iz Srbije protiv nasilja rekli su da će konačnu odluku o učešću na izborima doneti u konsultacijama sa drugim opozicionim strankama, a iz Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS), vodeće u koaliciji NADA, poručuju da će se o tome odlučivati u subotu, 20. aprila.

Šta je prethodilo odluci vlasti?

Višemesečne napetosti, protesti i optužbe opozicije da su decembarski izbori bili nepošteni i „pokradeni”, a sve te ocene vlast je kategorički odbacila.

Dva i po meseca posle decembarskih izbora u Srbiji, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je izveštaj u kojem je bilo kritika o procesu glasanja, ali ne i jasna ocena da su bili pokradeni, kako je tvrdila opozicija.

Po objavljivanju izveštaja ODIHR, Ana Brnabić, koja je tada bila premijerka, rekla je da je njime „stavljena tačka na priču o krađi izbora” i da je vlast već primenila brojne preporuke ODIHR-a.

Potom su vlast i opozicija održali nekoliko rundi razgovora o izbornim uslovima i sprovođenju preporuka OIDHR-a, a pojedini su prošli u oštrom tonu i neretko prekidani bez rezultata.

(BBC News na srpskom)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.