Udruženje gluvih i nagluvih Vojvodine izdalo je Znakovni rečnik, kao specijalno izdanje glasila Glas tišine.
To je časopis koji Savez gluvih i nagluvih izdaje već više od 20 godina. Izlazi tromesečno i u njemu su objavljene vesti i informacije o događajima u organizacijama i obrađuje teme koju su interesantne za zajednicu gluvih.
“Prvi put u 2016. godini smo napravili jedan znakovni rečnik koji je zapravo deo projekta o javnom informisanju i gde smo obradili reči i pojmove iz oblasti politike i društva. Zašto se pojavila potreba za tako nekim rečnikom? Pa, upravo iz razloga što osnovni problem zajednice gluvih i nagluvih jeste problem komunikacije i, kao posledica toga, problem nedostatka informacija”, navela je Zorica Hadžibabić iz Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine.
Gluvima je važno prevođenje sa znakovnog jezika na srpski jezik i obrnuto, a to se radi pomoću tumača za znakovni jezik. Zato će Udruženje gluvih i nagluvih preko projekta kojim su konkurisali kod Pokrajinske vlade omogućiti gluvim osobama bolje informisanje i to putem prevođenja informativnih emisija na televizijama na znakovni jezik.
“S obzirom da je znakovni jezik maternji jezik gluvih i da u srpskom jeziku postoji mnogo reči za koje ne postoji znak adekvatan za prevođenje na znakovni, utvrdili smo da to što tumači prevode informativne emisije nema svoju svrhu, ukoliko oni kojima je to namenjeno ne razumeju šta tumači prevode, a zapravo ne razumeju zato što i ne postoji znak koji bi tumač koristio da prevede određeni pojam iz sadržaja koji trenutno prevodi. E iz tog razloga smo odlučili da izdamo jedan takav rečnik”, pojasnila je Hadžibabić.
Rečnik je nastao kao rezultat rada gluvih i čujućih osoba koje su zajednički probale da prevaziđu problem nedostatka reči u znakovnom jeziku.
“Teško je bilo nakon dosta problema, trebalo bi da bude više problema o znakovnom jeziku. Sad u ovom slučaju su učestvovali pet osoba koje su osobe oštećenog sluha, a pet čujućih kao prevodioci. Znači, davali smo predloge za neke znakove, jer ovo je naš maternji jezik, s obzirom da su koleginice te koje su bile, što nisu gluve, prevodioci na televizijama i imaju problema sa rečima i tu smo onda iznalazili nove reči uz objašnjenje nama šta ta reč znači, pa smo mi onda pronalazili”, naveo je Dragan Marković koji ima oštećen sluhom.
Marković kaže da je bilo dosta problema prilikom smišljanja novih znakova, navodeći da je fond reči u znakovnom jeziku daleko veći sada nego u prethodnim godinama, naročito u smislu društveno političkih izraza.
Ipak, u Udruženju gluvih i nagluvih pozdravljaju činjenicu da neke televizije uvode programe za gluve i nagluve, među kojima i Kanal 9, dodajući da se time doprinosi boljem informisanju ovih osoba, uz podsećanje da se sistem informisanja gluvih mora stalno usavršavati.
