Istraživanje: Mito kao rak-rana

Građani smatraju da su srpski lekari i policajci najkorumpiraniji, a prate ih službenici državne administracije i carinici, pokazalo je istraživanje sprovedeno tokom prošle godine u našoj zemlji.

38

Građani Srbije su tokom prošle godine za mito u proseku izdvajali 74 evra, koje su najčešće davali lekarima, policajcima, službenicima u državnoj administraciji i carinicima.

Ovo je pokazalo istraživanje u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koji finansira Evropska unija, a objavila je „Politika“, a prenelo Udruženje Lekari protiv korupcije.

Pokazalo se i da su mišljenja da je korupcija ušla u sve pore života, kao i da je iskustvo sa korupcijom poraslo u odnosu na 2015. godinu. Sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana srpskog zdravstva, slaže se čak 70 odsto ispitaih, a kao najkorumpiranije u zdravstvu vide lekare, pa radnike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Porazno je da skoro dve trećine građana, odnosno 63 odsto, veruje da piće, kafa ili bombonjera za lekara i medicinsku sestru nisu mito.

Lekari protiv korupcije” smatraju da je ovakva ocena proizvod konflikta interesa, odnosno „dopunskog rada“ koji je lekarima omogućio da posle radnog vremena nastave rad u privatnoj praksi. Kao epicentar korupcije vide Ministarstvo zdravlja, a bitku protiv korupcije samo kao „borbu na rečima“, s obzirom na afere poput trgovine listama čekanja i potrošnju za zdravstvo od 11 odsto bruto društvenog proizvoda.

Porazna percepcija građana, smatraju u Udruženja za zaštitu pacijenata Pravo na zdravlje, posledica je činjenice da zdravstvo nije sistemski regulisano, da se zakon ne primenjuje ili se primenjuje selektivno primenjuje te da su zakonska rešenja loša i kontradiktorna, za što je najbolja ilustracija ozakonjen dopunski rad lekara, posle državnog posla u privatnoj praksi, što je u Evropi okarakterisano kao konflikt interesa.

Ispitivanje je pokazalo i da su za skoro tri četvrtine ispitanika, njih 71 odsto, političke partije i dalje korumpirane, dok 63 odsto ima takvo mišljenje o zaposlenima u institucijama pravosuđa. Svaki treći ispitanik misli da treba podmititi za polaganje ispita na fakultetu, a njih 29 odsto smatra da ima prilično ili veoma mnogo korupcije, među zaposlenima u Ministarstvu obrazovanja.

Broj građana koji su imali indirektno iskustvo sa korupcijom porastao je sa 20 odsto u 2015, na 25 procenata prošle godine. Direktno iskustvo je ranije imalo osam odsto, a prošle godine za tri odsto više.

Ipak, 28 odsto ispitanika ne bi prijavilo korupciju, jer smatraju da se ništa ne bi promenilo, 21 odsto smatra teško dokazivim da je neko tražio mito, a 17 odsto jer ne zna proceduru i instituciju kojoj se korupcija prijavljuje. Najčešće okolnosti u kojima je dolazilo do koruptivnih radnji jeste samoinicijativno davanje mita od strane građana kako bi im se izvršila neka usluga, to jest kako bi se izbegli problemi s nadležnima.

Istraživanje koje je vršeno bilo je poslednje ovakve vrste obavljeno pre početka primene Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a uskoro bi trebalo biti rađeno novo koje bi pokazalo efekte primene novog zakona. (Politika)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.