Pre namere da se građanima uvećaju računi za usluge upravljanja otpadom, zbog izgradnje regionalne deponije, potrebno je videti na koji način se trenutno troše sredstva za ove svrhe i na koji način ona mogu biti racionalnije utrošena, kažu u Udruženju Inženjeri zaštite životne sredine.
“Smatramo, kao stručno udruženje, da za ovu najavu poskupljenja nema razloga, uzimajući u obzir da su troškovi koji građani danas plaćaju za ovu uslugu već dovoljno visoki. Tačnije, nije pitanje koliko se novca odvoji, već na koji način se ono utroši. Jedan od osnovnih razloga zašto stojimo iza ove tvrdnje jeste zato što danas možemo da prođemo Novim Sadom i da sistem upravljanjem otpadom se tretira kao sistem koji je potreban da bude skup umesto da bude efikasan i racionalan. Nažalost, Novi Sad je u velikoj meri opterećen komunalnim otpadom koji se danas odlaže na smetlište, na divlju deponiju da Klisi”, rekao je Igor Jezdimirović ispred ovog udruženja.
Jezdimirović navodi da Novosađani, pored iznosa koji plaćaju po računima Informatike, preko 300 miliona dinara godišnje daju i indirektno, kroz izdvajanja iz gradskog budžeta za kapitalne subvencije i planove investicija za JKP Čistoća, čime dodatno finansiraju sistem upravljanja otpadom.
“Novosađani već 24 godine kroz tkzv. Eko stavku uplaćuju sredstva u ekološki fond, koji je ove godine i prošle godine prikupio blizu 2 miliona eura, upravo sa namenom unapređenja i zaštite životne sredine, ne postoji nikakav razlog da se ta sredstva upravo ne preusmere u izgradnju nove regionalne deponije i da to bude utrošeno prevashodno za šta je i namenjeno”, kazao je Jezdimirović.
Ono što je očigledno, napominje Jezdimirović, jeste da sredstva za investicije u ovoj sferi postoje i da ih mahom građani i privreda već izdvajaju, ali da se prioriteti ne podudaraju sa onim na šta se prikupljena sredstva troše.
“Pre nego što se uspostavi novo povećanje komunalnih usluga za upravljanje otpadom potrebno je da se vidi na koji način se trenutna sredstva troše i na koji način ona mogu da budu racionalnije utrošena. Uzimajući u obzir da jedan podzemni kontener košta 5 000 do 6 000 hiljada evra umesto da se na njegovo mesto postavi nadzemni kontejnera koji je desetinama puta jeftiniji, a i sam kamion koji prikuplja otpad iz nadzemnih kontenera duplo je jeftniji u odnosu na kamion koji prikuplja iz podzemnih kontejnera. Podzemni kontejneri naravno da su opravdani isklučivo u gusto naseljenim centralnim delovima najrazvijenijih gradova”, naveo Jezdimirović.
Predlogom budžeta grada za 2019. godinu planirano je izdvajanje oko 344 miliona dinara za upravljanje otpadom.
Na novu regionalnu deponiju, kada bude izgrađena, biće odlagan i otpad i iz Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Beočina, Žablja, Srbobrana, Temerina i Vrbasa, što ima pozitivan uticaj na žitelje svih ovih mesta, ali paušalne procene da cene za odnošenje smeća moraju zbog toga da budu veće predstavljaju lošu poruku građanima, zaključio je Jezdimirović.
