U proteklih tridesetak dana registrovani slučajevi zaraznih bolesti koje podležu obaveznom prijavljivanju je za 20% manji u odnosu na prethodni izveštaj period, navode u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, a građani su lekarsku pomoć tražili najčešće zbog respiratornih zaraznih bolesti.
Od zaraznih bolesti protiv kojih se sprovodi sistematska imunizacija registrovano je samo obolevanje od velikog kašlja i to u 17 slučajeva.
Istaknuto je i da, uprkos nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji malih boginja u okruženju, u Vojvodini u proteklih mesec dana nisu registrovani slučajevi obolevanja od malih boginja.
„Da vas podsetim da u prvih devet meseci ove godine, u Srbiji je registrovano 12 slučajeva malih boginja, a u Evropskoj uniji obolevanje je registrovano u skoro svim zemljama. Najveći broj obolelih čine bebe mlađe od godinu dana i mala deca. Među obolelima je i 302 zdravstvena radnika. Kod 31 osobe oboljenje je imalo težak tok i nepovoljan ishod“, rekla je prim. dr Svetlana Ilić, specijalista epidemiologije.
U proteklih mesec dana trovanje hranom prouzrokovano bakterijom iz roda Salmonellae registrovano je kod 39 Vojvođana. Dr Ilić navela je i da je u grupi crevnih zaraznih bolesti, u odnosu na prethodni izveštajni period, broj obolelih za oko 50% veći.
“Najčešće obolenje iz ove grupe zaraznih bolesti zbog kojih su naši sugrađani tražili lekarsku pomoć su bili zarazni prolivi, enteritisi i gastroenteritisi, verovatno infektivne etiologije. U cilju postavljanja etiološke dijagnoze u našim laboratorijama je urađeno 881 analiza stolica na prisustvo bakterija, što je za oko 10% manje analiza u odnosu na isti period prošle godine, dok je u odnosu na prethodni izveštajni period broj izvršenih analiza manji za skoro 40%“, rekla je prim. dr Ilić.
Institut je kontrolisao i zdravstvenu ispravnost vode za piće iz fabrike vode i i vodovodne mreže JKP Vodovod i kanalizacija, a analizom 540 uzoraka utvrđena je zdravstvena ispravnost od 97,96 procenata.
Voda za piće iz javnih bunara, međutim, ne zadovoljava odredbe nacionalnih normativa u pogledu fizičko-hemijskih karakteristika, pa se građanima savetuje da ipak koriste vodu iz gradskog vodovoda.
„I moram da napomenem posebno da je snabdevanje vode iz javnog bunara Snežna Marija, na putnom pravcu Petrovaradin – Sremski Karlovci sadrži mikrobiološke i fizičko-hemijske opasnosti, tako da se voda ovog bunara ne preporučuje za upotrebu“, navela je dr Radmila Velicki, lekarka na specijalizaciji.
Na gradskom području analizirano je i 158 uzoraka površinske vode Dunava namenjene kupanju i rekreaciji, na Štrandu, Oficircu, u Futogu i Begečkoj jami, gde je 89% uzoraka odgovaralo propisanim i preporučenim vrednostima parametara ekološkog i hemijskog statusa od I do III klase.
„Ono što je utvrđeno kao neispravnost u tim površinskim vodama jeste Escherichia coli, koja predstavlja indikator svežeg fekalnog zagađenja i, možemo reći, opasnost posebno za osetljive kategorije stanovništva, te se njima ne preporučuje kupanje u takvim vodama ili, ako se kupaju, da se što kraće zadržavaju, da spreče gutanje, umivanje i pijenje takve vode i da se, naravno, po izlasku obavezno tuširaju“, kazala je dr Velicki.
U ovom periodu ispitano je i 124 uzoraka hrane, od kojih je u 9 slučajeva utvrđeno odstupanje od kriterijuma definisanih nacionalnim propisima.
U Institutu podsećaju da je oktobar i mesec pravilne ishrane, tokom kojeg, do 8. novembra, preduzimaju niz aktivnosti u okviru kampanje pod pokroviteljstvom Gradske uprave za zdravstvo.
