Imaš pravo na informaciju

VIDEO K9: Koliko su infomracije o radu organa javne vlasti dostupne nama kao građanima, pitanje je koje smo otvorili u emisiji Otvoreni ekran. To su u najvećem broju slučajeva informacije koje bi nam značile u svakodnevnom funkcionisanju, a naročito u situacijama ukoliko imamo problem. U našoj zemlji od 2004 godine postoji zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, međutim, praksa odgovora na zahteve nije ujednačena u svim organima u kojima se vrši nekakva vlast i troše sredstva prikupljena od poreza koji plaćaju građani.

437

Iz iskustva Udruženja za zaštitu prava potrošača Prosperitet iz Novog Sada može se reći da građani, odnosno poreski obveznici nisu dovoljno infomrisani o svojim pravima, kao i ni odlukama koje donose organi vlasti, bilo da su to mesne zajednice ili predsednik države. Za ovakvu situaciju građani nisu isključivi krivci.

“Jesu, s jedne strane što možda nisu zainteresovani da dođu do određenih informacija, a s druge strane ambijent u kome mi živimo je problematičan, tj svaka aktuelna vlast nije joj u interesu da građani budu u dovoljnoj meri informisani po bilo kom osnovu kako bi se lakše sa njima manipulisalo i to je osnovni razlog zašto mi živimo u sivoj zoni što se tiče informisanja. Ako bismo analizirali sistem informisanja po bilo kom osnovu, zajednički imenitelj je da smo nedovoljno informisani i zainteresovani da dođemo do prave informacije koja nam je potrebna za donošenje određenih odluka,  za određeno postupanje”, rekao je Radomir Ćirilović, iz Udruženja za zaštitu prava potrošača “Prosperitet”.

On dodaje da je dodatni problem, što niko ne snosi sankcije zbog toga što nekome ne dostavi informaciju na vreme, ili pak dostavi pogrešnu informaciju, na osnovu koje građani često dodose pogrešne odluke i čine pogrešne korake koje je ponekad teško popraviti.

Zato je važno da traže informacije i da u tome budu uporni, rekao je Ćirilović.

“Ljudi nisu upoznati da mogu da se obrate sa tim obrascem ima ga na našem sajtu, sajtu poverenika, na internetu, on se popuni i pošalje subjektu od koga se traži informacija od javnog značaja. Nije komplikovano samo to treba više da se koristi, jer fizička lica jako slabo, čak neznanto koriste ta svoja prava. Zašto je ovo važno? Jer oni ne smeju da slažu jer sledi sankcija koja je propisana Zakonom. Dešava se da taj subjekt ne želi da vam kaže istinu, jer ta istina je već dokaz i matarijalni zbog čega on može da ispašta, putem inspekcije ili suda, te je masovna pojava u Srbiji da nadležni subjekti ne odgovaraju, iako su dužni da to učine u roku od 15 dana, ali oni se prave nevešti i ne odgovaraju”, kaže Ćirilović.

Većina institucija uglavnom se služi strategijom zamaranja tražioca informacije, dok tražilac ne odustane ili zaboravi, čime mnoge od informacija nikada ne dospeju do onih koji ih traže, kao i ni do javnosti.

“Disproporcija je ogromna u broju ljudi koji se obraćali za informaciju od javnog značaja i broju onih koji su se obratili i Povereniku Šabiću. Šta to znači? To znači da se odustaje u prvom koraku. Te ih mi u Prosperitetu savetujemo da to rade ili mi uradimo za njihovo ime i račun. Na primer, čovek mi se obratio iz Sremske Mitrovice i naravno imao je tamo borbu sa Elektrodistribucijom, uz materijalne dokaze, i EPS niej bio upravu i dobio  je negativan odgovor u vezi sa njegovom reklamacijom. Mi smo odmah uputili EPS-u, koji ima pravnika koji samo odgovara na informacije od javnog značaja i naravno da su se oglušili i na naš zahtev, a onda sam ih ja pozvao i rekao ‘Kakav je to način? Ne budemo li dobili informaciju u roku od sat vremena odmah se obraćamo Povereniku i insistiramo na na sankcijama”, istakao je on.

Građani moraju biti uporni u traženju informacija i ostvarivanju svojih prava, jer kako je naveo, nemamo prava da se odreknemo svojih prava, što organi vlasti, a iz iskustva ćirilovića, naročito u komunalnoj privredi, jedva čekaju, jer time neki od propusta odlaze zauvek u prošlost.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here