Hanuka – praznik svetlosti

VIDEO K9: Jevreji od nedelje praznuju Hanuku, osmodnevni praznik svetlosti koji tradicionalno obeležavaju u hramovima i domovima, službom, okupljanjem porodica i paljenjem sveća na posebnom svećnjaku.

0
212

Običaj koji se naviše vezuje za Hanuku je paljenje sveća na osmokrakom svećnjaku poznatom kao Menora ili Hanukija.

Prva sveća se pali prvog dana praznika i tako redom do osmog dana praznika, kada se na svećnjaku upali svih osam sveća.

Običaj, prema predanju, potiče iz drugog veka pre nove ere kada je jevrejski narod bio pod helenskom vlašću. Zahvaljujući hrabrosti Jude Makabejca i bunta koji je poveo protiv Helena, Hram, centralno mesto jevrejskog bogosluženja je vraćen pod jevrejsku upravu.

S obzirom na to da je trebalo ponovo urediti Hram i pripremiti ga za službu, a nije bilo dovoljno posebno pripremljenog i za to prikladnog ulja, Jevreji su suočili sa problemom. Ali, postojeće ulje je gorelo čak osam puta duže, čitavih osam dana, te tako omogućilo posvećenje Hrama.

“Kažu da je to praznik svetlosti, jer se odnosi na sveće koje su, odnosno ulje za osvetljavanje je gorelo duže, čitavih osam dana je gorelo, a bilo ga je samo za jedan dan. I to je bilo čudo, bar tako kažu spisi stari. Bilo je čudo da je osam dana gorelo svetlo. Sveće su gorele osam dana. Ti stari praznici koje danas slavimo su vrlo čudni nama danas”, rekao je Mirko Adam, predsednik Jevrejske opštine Novi Sad.

Praznik Hanuka slavi se 25. Kisleva po jevrejskom kalendaru, a naziva se još i praznikom svetlosti.

“Taj svećnjak ima osam mesta. I pošto je svećanjak za Hanuku zovemo ga Hanukija. I on ima deveto mesto. Tu će vaš snimatelj snimiti malo kasnije i menora koja je u grbu državi Izrael on ima sedam, odnosno šest mesta. Uvek to jedno dodatno, tu stoji sveća kojom se pale sve ostale svećice”, rekao je Adam.

Jevrejski praznici, pa i Hanuka su porodični praznici, objasnio je on, na koji deca dobijaju manju količinu novca koji mogu da utroše na svoja zadovoljstva, a popularna je i igra sa specifično oblikovanom kockicom koja se zove dreidel ili sevivon, a koju deca posebno vole.

“Najveći praznik je taj porodični praznik koji se slavi svake subote. Znači, šabat, a onda se ne radi. Onda se bukvalno ne radi. Oni koji su vernici oni ni svetlo ne gase, odnosno ne pale. Upale ga pre zalaska sunca i 24 sata ne diraju. Ne kuvaju, ne koriste lift, što je malo anahrono, ali tako je. I to je najveći praznik i to je porodični praznik, jer tu se uvek skuplja porodica. Slavimo sa onima koji su nam najbliži. Jede se hrana koja može da stoji. Najčešće je to šolet, pasulj, jedna vrsta pasulja. I to se jede petak uveče, jer to može da se skuva i da stoji na šporetu, tako da kažem, ceo dan da bude podgrejan. A druge hrane to ne mogu. Tako da je religioznost kod Jevreja vrlo komplikovana”, kazao je Adam.

Prema njegovim rečima, religiozni Jevreji tokom praznika paze, kako na ishranu, tako i na odevanje, rad i ostale stvari koje čine svakodnevicu.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.