Graviranje rukom polako nestaje

VIDEO K9: Graviranje je stari zanat, a dolaskom modernog doba došle su i mašine koje sada rade umesto čoveka. Majstora za ručno graviranje je sve teže pronaći jer se mladi ne odlučuju na taj korak, a starih sve manje ima, pa taj zanat polako nestaje.

996

Graverska radnja Ivana Zavrtanika otvorena je davne 1936. godine i traje već više od 80 godina.

Tradicija se nastavlja, pa u ovom slučaju zanat preuzimaju njegovi potomci. Međutim, ručno graviranje ni njima izgleda nije prioritet.

“Deo starog zanata sada je jako malo zastupljen. Od toga mi ne bismo mogli da živimo danas. Moderna tehnologija otišla je dalje i mi pratimo tu tehnologiju i kao takvi, opstajemo”, pragmatičan je  Zavrtanik.

Danas je ono što ljudi najčešće ručno graviraju svedeno na nakit, dok se sve ostalo gravira uz pomoć mašina. Prema njegovim rečima, veoma mnogo je fontova u prometu koji se koriste za mašinsko graviranje, a nekada je majstor iz glave smišljao i ukrašavao slova, pa je to prednost savremenog graviranja.

“Vrlo se retko danas ručno gravira. Uglavnom graviramo nakit, ali je to sad sve ređe, pošto je i industrija uzela svoje mesto u tom nakitu. Ranijih godina se to radilo naveliko, na stotine burmi bilo je ovde na graviranju, da ne kažem hiljade, ali to danas više nije prisutno. Prisutne su neke sitne gravurice, imena na nekim narukvicama, imena na burmama za venčanja sa datumima, to su najčešće gravure koje se danas rade”, rekao je  Zavrtanik.

On sa žaljenjem govori i o tome da se mladi retko odlučuju na tok da rade ručno graviranje, jer je ipak tehnologija u tome uzela maha. Zavrtanik kaže da ostaje veran svojoj delatnosti i sa sigurnošću tvrdi da je ručno graviranje još uvek daleko kvalitetnije od mašinskog.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.