Zadrugarstvo je u Srbiji dobilo svoju drugu šansu, smatraju u Ministrastvu za regionalni razvoj.
Projekat „500 zadruga u 500 sela“, doneo je promene u ovoj oblasti, uveren je ministar Milan Krkobabić, koji je na okruglom stolu “Zadrugarstvo juče, danas, sutra” održanom u petak u Beogradu, rekao kako smatra da je vraćeno poverenje domaćina u udruživanje.
“U 2019. godini krećemo, ja bih rekao, malo zakasnelu, ali odsudnu bitku za preporod srpskih sela. Prvi korak u tome je obnova zadrugarstva. I zato ovaj broj od 550 premašuje sva očekivanja i predstavlja dobra obrazac i nagoveštava da ljudi u Srbiji kad imaju oko čega valjano da se dogovore veoma brzo se dogovore, zato što slede svoj interes koji je neprikosnoven”, kazao je Krkobabić.
Od početka projekta „500 zadruga u 500 sela“, prema njegovim rečima, potpomognut je rad 94 zadruge na području čitave Srbije, а Južnobački okrug je dobio blizu 87 miliona dinara za 7 zadruga. Ove godine, kako je naveo, opredeljeno je za zadruge u Srbiji dodatnih 667 miliona dinara.
Zadruge poljoprivrednicima, naročito onima sa malim i usitnjenim posedom, uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i plasira ih na tržište, istaknuto je na skupu.
“Naša želja je da preko naučnih skupova i okruglih stolova raspravljamo određene teme profesionalno da bi praktično mogli da pokrenemo svest i poboljšamo znanje naših seljana, u selima . A to treba činiti i to činimo nadam se sa uspehom, a radićemo i dalje na drugo etapi to jest obrazovanje ekonomsko naših seljana da svoje proizvode samostalno mogu plasirati na domaćem i stranom tržištu”, istakao je Dragan Škorić iz Akademijskog odbora za selo SANU.
Škorić je naglasio da uz inicijativu i rad stručnjaka koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije bi mogla dobiti drugačiji izgled. Podestio je i na problem komasacije rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.
“Da je ideja akademije i ministarstva da su zapravo udarile u plodno tlo. Varnica je, došlo je do varničenja i selo je pokazalo da hoće, da ono nije uspavano. Nije odsutno, kako bih rekao iz života, nego su ljudi spremni da idu za interesom i društva i vlastitim interesom”, rekao je Vladimir Goati ispred Nacionalnog tima za preporod sela.
Učesnici su složni po pitanju stavaranja uslova za ostanak mladih selu, jer je u ovom trenutku tek svaki 14. nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji mlađi od 40 godina.
