Riba iz ribnjaka i ona koja se ulovi na našim vodama može da podmiri oko 40% našeg tržišta, a ostalo se uvozi, kažu u Ribolovačkom savezu Vojvodine.
Među domaćim ‘dobavljačima’ su, na žalost i ribokradice, kojih, kažu u Savezu, svugde ima i kradu na sve moguće načine.
“Ne mogu da izdvojim ni jednu ribolovnu vodu gde njih nema. Svugde ih ima. Kradu mrežama, kradu strujom, senkerima i raznoraznim drugim sredstvima”, rekao je Dušan Jovanović, predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine.
Količina robokrađe zavisi od ribočuvarske službe, a ona na Dunavu postoji, kako je naveo Jovanović, ‘u vrlo suspendovanom obliku’.
“Ja ih ove godine nisam video, a evo već sam dva meseca na vodi i pecam, još ih nisam video, što se, na primer, na Tisi i na Tamišu ne može desiti. Ribolovački savez Vojvodine upravlja delom Tise i celim Tamišem i tamo vam je nemoguće da idete, a da vas… možda taj dan, jer ribočuvar ima 8 sati radno vreme. Ali, da pecate nedelju dana, a da vas ne obiđe ribočuvar, to je nemoguće”, naveo je Jovanović.
Ribočuvarska služba zavisi od korisnika i od sredstava kojima raspolaže, a neophodna je kako bi se zaštitio sve siromašnjiji riblji fond u našim vodama, ističe Jovanović, na žalost upravo sportskih i rekreativnih ribolovaca koji se u tom cilju udružuju udružuju.
“Nama je osnovni zadatak i mi kad to ne bi radili, ne bi ni postojali. Ali, postoje javna preduzeća, koja su na budžetu, kojima je država, kao svojim strukturama, dodelila na upravljanje vode. To njima uopšte nije prioritet, ne zavise od tog posla, kao što mi zavisimo i te ribočuvarske službe, sad da ih ne prozivam, vrlo loše rade i ta voda je, mahom nezaštićena”, istakao je Jovanović.
Dok je takva situacija na našim vodama, uvek će biti ribokrađe koje, tvrdi Jovanović, ima najviše na Dunavu i Savi, te kanalima po Vojvodini gde je, prema njegovim rečima, i najmanji broj ribočuvara.
