Film – život iz prve ruke

VIDEO K9: Film je slika vremena u kojem živi i stvara njegov autor, ali sredstvo komunikacije između reditelja i gledaoca. O svom stvaralaštvu u emisiji Otvoreni ekran govorio je reditelj i scenarista Želimir Žilnik.

106

“Žilnik, filmom protiv stanja” naziv je tribine koja je pre nekoliko dana održana u našem gradu u organizaciji Vojvođanskog kluba, na kojoj je o brojnim temama govorio naš proslavljeni reditelj i sugrađanin. Razgovor s njim biće nastavljen 10. decembra u Crnoj kući.

“Ja sam počeo zapravo prve svoje profesionalne filmove da radim u Novom Sadu sticajem okolnosti vrlo brzo kada je osnovana novosadska filmsk akuća Neoplanta. Dakle, neočekivano, pošto su sve te filmske kuće bile po republičkim centrima. Novi Sad, zahvaljujući pokrajinskoj odluci, dobio je Neoplanta film 1965. ili 1966. godine”, priča Žilnik.

Žilnik je od početka svog stvaralaštva u fokus stavljao ljude koji su nisu u žiži javnosti, koji su bili skrajnuti sa puta socijalističkog industrijskog progresa, popularne i podobne teme umetnosti tadašnje Jugoslavije.

“Da li su sad ti filmovi bili proglašavani za suviše kritički orijentisane filmove, da li su bili zabranjivani, sklanjani od javnosti, provocirali vlast, to se danas sa ove distance nedovoljno precizno ocenjuje. Ni jedan filmu ono vreme nije mogao da bude proizveden privatno, s obzirom da je tehnika bila toliko nedostupna i skupa i da je bila u jednoj tehnologiji koja uopšte privatno nije mogla da se nabavi”, kazao je Žilnik.

Gotovi filmovi pre prikazivanja prolazili su kroz cenzuru, koja međutim, prema njegovim rečima nije ono o čemu danas imamo formiranu sliku. Članovi Komisije za odobravanje javnog prikazivanja bili su filmski kritičari i ljudi iz sveta kulture, mnogi i sami umetnici i retko da je dolazilo do zabrane prikazivanja.

“Ono što se dešavalo na ovoj komisiji za pregled filmova, da bi, recimo, neko od članova komisije, često više filmski kritičari nego ostalo, stavljali neke primedbe. Recimo, na Rane radove meni je Čolić stavio dosta primedbi, da ima erotskih scena, onda je neko rekao da ima i ružnih reči, a predsednik komisije Antonije Isaković prekinuo je čitavu diskusiju na dosta mudar način. On ej erekao, Žilnik, ti si napisao rani radovi, svi mi vidimo, citiraš Karla Marksa, to su Marksovi Rani radovi, ali si ispod toga napisao da je to komedija ideologije’. Ja kažem ‘pa mislim da se tu videlo da ima komedije i ideologije. Na to je on rekao ‘U komediji nema ideologije, u ideologiji nema komedije. Seci jedno’. A ja kažem da ću ostaviti da to onda ude samo komedija”, opisao je Žinik.

Stvaranje filma, kao univerzalnog sredstva komunikacije i izražavanja je proces u kojem se nauči mnogo o sebi i svetu i u kojem se iz prve ruke dobijaju informacije o samom životu, zaključio je Žilnik i dodao da je to razlog zbog kg kojeg je još uvek veoma motivisan da pravi takva ostvarenja.

Kompletnu emisiju možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.