Ekonomski razvoj pod znakom pitanja

VIDEO K9: Poslednje pozitivne ocene za našu ekonomiju stižu od strane Međunarodnog monteranog fonda, koji je između ostalog, ocenio i da je Srbija ekonomski sve stabilnija i jača. U prilog tome naveden je i rast bruto domaćeg proizvoda, kao i smanjenje ciljane inflacije za narednu godinu od strane Narodne banke Srbije. Međutim, ima i onih koji stvari posmatraju malo drugačije, naročito u kontekstu razvoja privrede.

432

Na današnjem skupu posvećenom uticaju makroekonomskih trendova na poslovanje u Srbiji i okruženju, ekonomisti su izneli poprilično oprečne stavove, a neki od njih ozbiljno dovode u pitanje navode o ubrzanom ekonomskom razvoju.

“Uprkos tome što ćemo mi ove godine imati rast od 2,7% BDP-a, to je, ako se izuzme Makedonija, najsporiji rast u regionu. Dakle sporije od Albanije, Crne Gore, BiH, Rumunije, Bugarske i tako dalje. Ako pogledamo inflaciju, ona jeste najniža u istoriji Srbije, a opet, sa druge strane, imamo najveći rast cena u celom regionu. Ako pogledamo najavljeno povećanje plata, nama su plate, izuzev Makedonije, najmanje u regionu, a veće su nego u Makedoniji za samo pet evra. Tako da, kada sve te pozitivne pokazatelje uporedimo sa drugim zemljama u regionu, to nije ni blizu dovoljno da bismo konačno rekli da je Srbija sada definitivno na nekakvom putu ubrzanog razvoja”, rekao je Milan Ćulibrk, ekonomista.

Suština je u tome kako ljudi zaista žive i koliko realno imaju novca, a upravo po tome zaostajemo ne za Evropom, već i za zemljama regiona. Da bismo sustigli standarde potrebno je da imamo mnogo veći i brži rast, kaže Ćulibrk, navodeći da za to ima prostora, pod uslovom da Vlada Srbije u narednom periodu konačno završi reformu javnih predzeća i javnog sektora uopšte.

“Džaba mi štedimo na platama i penzijama ako jedna Azotara napravi gubitak od 50 miliona evra godišnje, ako RTB Bor napravi 100 ili 150 miliona evra minusa godišnje, dakle sve to oni ‘pojedu’, ono što smo uštedeli na jednoj strani, nama to ‘procuri’ između prstiju na drugoj strani”, naveo je  Ćulibrk.

Ipak, ekomisti se slažu da je stezanje kaiša bilo neophodno, jer je fiskalna konsolidacija jedan od najkraćih načina da se stranci odobrovolje za ulaganje, da se kreditiranje nastavi, i da ekonomija krene putem izlaska iz krize. Međutim, donošenje takvih nepopularnih odluka u političkom smislu je veoma teško.

“Rezultati su postignuti. Budžetski deficit je evidentno smanjen, javni dug je počeo da se malo topi, što je takođe strašno važno, jer to znači da se smanjuje nivo kamata koje ćemo otplaćivati u budućnosti, a čime se ujedno oslobađa i deo sredstava za nešto drugo. E, naravno, sve to mora da se na neki način postavi u kontekstu dugotrajnosti i meni se dopala izjava ministra finansija koji je rekao da je ovo rađeno na način da se obezbedi dugotrajna stabilnost”, smatra ekonomista Goran Pitić.

Ovakva stabilnost, naročito stabilnost kamata, kursa i inflacije, pogotovo je dobrodošla domaćoj privredi koja zahvaljujući stabilnosti može da planira budžete, zaduživanja i ulaganja, kaže Pitić, dodajući da treba razumeti da naša ekonomija ne zavisi samo od nas.

“Znači na privrednika može da utiče ili nivo kamatne stope, koji može da ga otera sa finansijskog tržišta da uzima kredit, ili nedovoljan stepen izvesnosti koji ga stavlja u poziciju da malo sačeka da prođe neko vreme. E to vreme već dosta dugo traje, ali nije to samo kod nas, jer naša privreda zavisi i od CEFTE, i od Evrope, jer 90% našeg izvoza je u zemlje Evrope. Takođe, kada pogledamo ono što se dešava u zoni rizika po pitanju i opstanka Evropske unije, evra, po pitanju Rusije, kakvi su problemi između Evrope i Rusije, Begzit, Gregzit i sve drugo, to je sve nešto što naš privrednik sagledava iz ugla njegovih poslovnih odnosa bilo na domaćem terenu ili napolju, i normalno donosi određene odluke na osnovu toga”, rekao je Pitić.

U ovakvoj situaciji država može da pomogne privrednicima povoljnim kreditima, te preosataje da svi nivoi vlasti primene ovakav model. Naročito je važno davati subvencije preduzetnicima i malim privrednicima, jer su to najčešće porodične firme i firme koje su nastale iz potrebe samozapošlajvanja, čime država uz malo ulaganja rešava problem nezaposlenosti, a ujedno ulaže i u razvoj privrede.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.