Gradska odluka o merilima i ugovaranjima visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta omogućila je pre desetak godina vlasnicima individualnih stambenih objekata, odnosno kuća, da regulišu svoje obaveze sa tadašnjim JP Zavod za izgradnju grada na određeni broj rata.
“Oni su mu na osnovu kvadrature, na osnovu gradske građevinske zone, odredili koliko je on njima dužan. Da se razumemo, mi nismo dobili novac, pa ga vraćamo. Mi smo zaduženi fiktivno sa sumom novca koja predstavlja novac kojim se gradi gradska infrastruktura. Što je sasvim u redu, jer ako sam ja došao na parcelu koja je imala asfalt, vodu, struju do moje parcele, to je neko pre mene platio”, rekao je Zoran Vračar iz Odbora za regulisanje međusobnih odnosa sa ZIG-om.
Na ovakav način rešavanja svojih obaveza tada se odlučilo oko 3.000 porodičnih domaćinstava u Novom Sadu, među kojima i Zoran Vračar.
Izmene nastale po osnovu ugovora koje su potpisali trebali su biti regulisani posebnim aneksom, što nikada nije učinjeno, iako je u međuvremeno dolazilo do promene određenih okolnosti koje su uticale na njega.
“Vi novca nemate, gradite kuću. Kad vam kažu da ćete dobiti na 240 rata, pomislite – zašto da ne. To je odlično, vi ste lojalan građanin, u pitanju je gradska organizacija, vaš grad, oni će vama pomoći i vi se, naravno, rado kod njih zadužite. Date učešće 5%, a ostalo ćemo lagano na 240 rata”, naveo je Vračar.
Građani su saznali da imaju problem iz novina u kojima je jedan sugrađanin opisao svoje muke kada je nakon uvida u analitičke kartice saznao da godinama nakon otplate duguje više nego što je bio zadužen na početku, zahvaljujući komfornom metodu obračuna i eskontnoj stopi.
“Ovako, matematički, vi platite 100 rata. Od pve do stote rate ta se vaša rata postepeno uvećavala za eskontnu stopu. Kad dođete do 100. rate, ona više nije kao prva, 2.500 dinara, već negde oko 4.500. A vaš ukupni dug nastaje tako što se stota rata množi sa brojem preostalih rata, znači sa 140, da bi došli do 240. rate. Kad pomnožite stotu ratu sa 140, vaš dug je ogroman. A mi nismo imali tu sreću, evo ja sam zapisao, na primer, 2011. godine eskontna stopa iznosila je 11%, naredne godine 10%, 2013. bila je 11%. To znači da je na mesećnom nivou takoreći, vaš dug uvećavan za 1%. Na 5.000 dinara je 1% pedeset dinara. Tih 50 dinara kad pomnožite sa 150, recimo, preostalih rata 7,5 hiljada”, pojasnio je Vračar.
Na taj način, kako je rekao, iako uplaćujete mesečnu ratu od 5.000 dinara, ostajete u dugu za 2.500 dinara iz meseca u mesec. Osim toga, građanima, kako je rekao, nije pružena mogućnost poštene prevremene otplate kreditnog zaduženja.
Gradski čelnici su, prema njegovim rečima, ozbiljno shvatili ovaj problem i sa udruženjem potrošača održali dva sastanka, nakon kojih postoji velika mogućnost da će ovaj problem uskoro biti rešen u korist građana.
Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.
