Doktoranti vratili dug svom profesoru

VIDEO K9: Akademik, profesor doktor Slavko Borojević, dobio je svoju bistu ispred Poljoprivrednog fakulteta, s obzirom na to da je za života dao neprocenjiv doprinos razvoju poljoprivrede i agrarne struke u zemlji i regionu. Bio je rektor Novosadskog univerziteta, naučnik, istraživač, profesor, ali i osnivač Katedre za genetiku i oplemenjivanje bilja na Poljoprivednom fakultetu.

0
1431

Četrdeset pet doktoranata akademika profesora doktora Slavka Borojevića, među kojima su današnji eminentni stručnjaci i akademici, odlučilo je oda zahvalnost svom profesoru, kome su u dvorištu ispred Poljopriverdnog fakulteta podigli bronzanu bistu.

“Rešili smo da odamo počast našem profesoru i cenjenom mentoru. Zato smo prišli, dobrovoljno, da skupimo novac za izradu ove biste akademika Slavka Borojevića – čoveka koji nas je naučio zakonima genetike, principima i metodama oplemenjivanja bilja i mi smo mu svi zahvalni na tome što je učinio za nas. Uputio nas u život, u genetiku i oplemenjivanje i doprineo da se razvije njegova škola poznata kao Genetika i oplemenjivanje bilja”, rekao je Akademik Dragan Škorić, đak Slavka Borojevića.

Osim njegovih učenika koji su, kako ističu, imali čast da s njim sarađuju, podizanje biste potpomogli su i njegovi prijatelji i poštovaoci njegovog dela, kao i njegova porodica.

“Živim u Americi zadnjih godina s ćerkom, ali sam na svaki način želela da dođem da vidim ovo. Videla sam kada se bista radila, ali sam oduševljena što je postavljena ispred Poljoprivednog fakulteta, njegovog drugog doma, ili našeg doma, jer smo tu i mladost i starost provodili”, navela je Katarina, supruga Slavka Borojevića. 

 

“Moj otac je radio je radio ovde, u ovoj zgradi sa leve strane, tu su radili i moja majka i otac i mi smo stvarno bili vezani za Poljoprivredni fakultet i otac je kao profesor i kao rektor Univerziteta i mislim da nije mogla da bude bolje mesto za ovu bistu – ovde, da gleda svoje studente i saradnike kako ulaze i izlaze i, pošto je rektorat bio ovde sa desne strane, kao da ga vidim kako prolazi ovuda”, kazala je Ksenija Borojević, Slavkova kćerka.

On je bio ne samo naučnik i pedagog, nego i stvaralac i vizionar, kaže ona, a njegove ideje nastavili su da prate njegovi studenti i doktoranti koji su mu bistu i podigli.

“Pa, veoma je teško govoriti o imenu i delu profesora Slavka Borojevića. Imao je vrlo složen i dosta bogat život. Rođen je 21. novebra 1919. godine i rođen je još u Kraljevini SHS. Završio je gimnaziju u Sisku, a upisao se na Poljoprivedni fakultet i odmah je prekinuo zbog rata. Kao slobodoljubiv čovek velikog morala otišao je u rat i bio je u partizanima od 1941. do 1945. i iz rata je izašao kao major”, rekao je Srbislav Denčić, profesor genetike i oplemenjivanja biljaka.

U skladu sa zaslugama u ratu, mogao je imati blistavu vojnu karijeru, kaže Denčić, dodajući da je Borojević ipak razumeo da sledi vreme kada će vladati znanje i nauka, te se zato tome i posvetio i završio studije na univerzitetu u Zagrebu, a školovao se i u inostranstvu, nakon čega je pozvan na Univerzitet u Novi Sad da predaje genetiku, što je i prihvatio.

“I to je bio njegov izuzetno dobar vizionarski potez, jer je ovde naišao na vrlo plodno tle. Pun ideja, vrlo ambiciozan, mlad čovek, organizovao je ovde predmet genetiku, osnovao Katedru za genetiku i oplemenjivanje bilja, osnovao postdiplomske studije koje smo od tog vremena, od ranih 60-ih, pa evo dok god on nije otišao u penziju 1998. godine, pohađale plejade i generacije mladih naučnih radnika”, kazao je Denčić.

Izdao je i veliki broj radova i udžbenika koji se i danas koriste u oblasti genetike, a mnogi njegovi radovi prevedeni su na svetske jezike. Poseban doprinos je dao u stvaranju novih sorti pšenice, a neke od njegovih teorija izučavane su i na prestižnim američkim univerzitetima. Stvorio je preko 120 sorti pšenice i tritikala koje su dominirale na našim prostorima, a kasnije i na drugim prostorima.

Borojević spada u red najuspešnijih profesora i naučnika svog vremena, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i sveta, rekao je Denčić.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.