Dizajn hardvera – dobro plaćeno i traženo zanimanje

VIDEO K9: Nalazimo na pragu četvrte industrijske revolucije, takozvane digitalne revolucije, u okviru koje će tehnologija, a pogotovo digitalna elektronska kola, biti utisnuta u sve pore savremenog života. Svedoci smo strahovitog napretka u oblastima robotike, veštačke inteligencije, nanotehnologija, i ulaganje u ovu oblast, kako kroz studente tako i kroz privredu, može Srbiji doneti mnoge dobrobiti danas ali i u budućnosti, izjavio je dr Rastislav Struharik, vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu gostujući u emisiji Otvoreni ekran.

0
1001

Saradnja između države, fakulteta i industrije može se posmatrati i kao jedna vrsta pozitivne povratne sprege, koja može biti katalizator ubrzanog razvoja Srbije u oblasti projektovanja hardvera i dostizanja statusa visoko razvijene zemlje. U Srbiji hardverska industrija u zadnjih nekoliko godina doživljava veliki rast.

“Infrastrukturna ulaganja ne moraju biti velika. Potrebno vam je možda nekoliko računara dobra ideja i vi možete početi da radite. Slično kao što se dešava u svetu softvera, slična priča sada važi i u svetu hardvera, jer na kraju većina danas verovatno zamišlja hardver kao neki fizički uređaj koji vi sad pravite i onda prodajete, a danas to više nije tako. Znači hardver se danas projektuje tako da taj proces vrlo liči na pisanje nekog programa, samo što nije reč o programu, nego o modelu, šta taj uređaj koji želite da napravite treba da radi, tako da vaš proizvod nije fizički uređaj nego model, koji posle možete prodavati trećim licima”, objasnio je prof. dr Rastislav Struharuk, sa Smera za mikroračunarsku elektroniku na FTN-u. 

U poslednjih pet godina otvara se sve veći broj kompanija koje se bave pretežno projektovanjem hardvera. Razlozi za tako nešto su višestruki, a Srbija ima odličnu priliku da se uključi na ovo tržište u porastu, i ona to već i čini.

“Mislim da u ovoj oblasti centralno mesto igraju znanje i talenat. Toga nam nikad niej manjkalo. U svetu softvera vi možete sa jednim računarom da napravite čudo i mi smo svedoci toga, ali ista stvar sada može da se uradi u svetu hardvera, odnosno u projektovanju novih elektronskih sistema. Danas je elektronika napredovala do tog nivoa da vi, da biste bili ozbiljan igrač na tom tržištu, ne morate da imate svoju fabriku, mislim odlično je ako je imate, ali to sada više nije apsolutno neophodno. Sve više niču ti takouzvani dizajn centri gde vi projektujete sisteme koji će se posle fabrikovati negde u inostranstvu”, naveo je profesor. 

Na fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu svake godine odškoluje se novih 30-ak inženjera na Smer za mikroračunarsku elektroniku, koji prema njegovim rečima, vrlo lako pronađu posao, često odmah i po završetku osnovnih akademskih studija.

Osim toga, zarade su vrlo pristojne za uslove života u Srbiji, a naravno potražnja za ovim zanimanjima je velika.

“To su uglavnom inostrane kompanije koje ovde imaju svoja predstavništva, mada ima i domaćih, koje zapravo sarađuju sa najvećim inostranim kompanijama iz oblasti hardverskog dizajna. To su Intel, IMD, Motorola, Analog Devices, to su stvarno vrhunska imena u ovoj oblasti. Nema ništa iznad toga. I oni pružaju usluge razvoja i testiranja novih hardverskih rešenja, tih takozvanih čipova i integrisanih kola i odatle i dolazi velika potražnja jer tržište koje gađaju ove kompanije nije naš region već je to stvarno svetsko tržište i razvijaju se proizvodi koji se posle plasiraju širom sveta”, rekao je Struharuk. 

Fakultet tehničkih nauka pravi je primer saradnje privrede i obrazovanja, gde privreda neretko i finansira prakse i usavršavanje studenata, ali i daje različite doancije, kako bi studenti mogli da uče na najsavremenijim tehnologijama. Kompanije zauzvrat dobijaju dobro školovane inženjere, a procene su da bi u narednim godinama bilo mesta i za duplo više ovakvih inženjera.

Saradnja privrede, države i obrazovanja naročito će biti potaknuta izgradnjom naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.