Devizni kurs je ogledalo zdravlja privrede zemlje, kažu stručnjaci, a država Srbija u poslednje vreme sprovodi takozvanu politiku fluktuirajućeg deviznog kursa.
“To podrazumeva da se devizni kurs formira odnosom ponude i tražnje na deviznom tržištu. Međutim, odnos ponude i tražnje na deviznom tržištu teorijski gledano nije uvek u ravnoteži tako da postoji jednostavno potreba za određenim intervencijama centralne Banke kao vrhovne monetarne vlasti u svakoj zemlji”, rekao je dr Ivaniš.
Od početka godine do danas Narodna banka Srbije intervenisala je na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 1,59 milijardi evra i prodajom 180 miliona, kako bi ublažila veće dnevne oscilacije kursa.
“Intervencije NBS iz deviznih rezervi ne vode poreko iz platno bilansnog suficita, odnoso iz izvoza roba i usluga, nego su uglavnom, to devizna sredstva jednostavno poreklom iz privatizacija, stranih direktnih investicija, zaduživanjem zemlje u inostranstvu”, pojasnio je dr Ivaniš.
Prema njegovim rečima, Srbija je među prvih 10 zemalja u svetu koje imaju najveći priliv deviza upravo po iseljeničkim doznakama.
“Ovakav način hranjenja, odnosno, održavanja realnog deviznog kursa ipak predstavlja isuviše skup metod. To dalje dovodi do zaključka da sva zbivanja na deviznom tržištu u Srbiji ne predstavljaju ustvari odraz realnog stanja u privredi”, istakao je dr Ivaniš.
Devize treba da potiču od investicija, iz proizvodnje i od izvoza i tada bi, prema mišljenju Ivaniša, dobili realno stanje kursa dinara. U Srbiji je danas, kako je rekao, paradoksalna situacija u kojoj su svi zadovoljni – NBS jer ima jak dinar koji sprečava dalji rast cena, poslovne banke jer mogu da kupuju jeftine devize i na taj način otplaćuju kredite koje su uzele kod svojih inostranih matica, kao i Vladu Srbije kojoj odgovara jak dinar jer se stvara privid većih zarada, odnosno plata, nego što one to realno jesu.
“Nafta i naftini derivati se kao energenti pojavljuju kao osnovni imputi u mnogim proizvodnim procesima gde se takvi proizvodi proizvode. Da li će to tako da bude ili ne, ostaje na nama da u narednom periodu to, što kažu, sagledamo, ali nije na odmet pomenuti činjenicu, da je u eurozoni u proteklih 15 godina rast cena bio negde u proseku 30 procenata, dok se rast cena u Srbiji utrostručio”, naveo je dr Ivaniš.
On je zaključio da će situacija moći realnije da se sagleda na jesen, ukoliko dođe do poskupljenja pojedinih energenata, kada počne grejna sezona, ali i priliv novca sa tržišta poljoprivrednih žitarica.
