Kolinda Grabar-Kitarović, aktuelna predsednica i kandidatkinja HDZ, svoje mesto na Pantovčaku, prepustiti Zoranu Milanoviću, nekadašnjem premijeru i kandidatu socijaldemokrata.
To su pokazale izlazne ankete dajući znatnu prednost od sedam odsto izazivaču. Značajnu prednost potvrdilo je i brojanje glasova kojih je, dva-tri sata nakon zatvaranja birališta, prebrojano 99,85 odsto.
Milanović je osvojio više od 1.034.00 glasova (52,7%), dok je Grabar-Kitarović dobila poverenje nešto više od 928.000 građana (47,3%). Razlika između dvoje kandidata veća je od 100.000 glasova. Da podsetimo, Grabar-Kitarović je pre pet godina porazila kandidata SDP Ivu Josipovića s prednošću od 32.509 glasova. Drugi krug predsedničkih izbora obeležila je i veća izlaznost u odnosu na prvi krug, pa je na birališta izašlo više od dva miliona birača.
„Hvala mojoj protivkandidatkinji Kolindi Grabar-Kitarović“, rekao je Milanović u pobedničkom govoru oštro zaustavljajući one koji su želeli da izvižde predsednicu u odlasku. „Hrvatski građani izabrali su me za predsednika hrvatske republike, naše republike, svih građana, Hrvata i onih koji to nisu. I srećan sam zbog toga“, reči su budućeg stanovnika Pantovčaka koji, prema sopstvenim rečima, građanima neće nuditi dirljive priče o zajedništvu, već će da sluša, misli i podstiče dijalog različitih.
I tokom izborne kampanje Milanović je obećavao „normalnu državu“, društvo koje ima pravo na mir i sreću, poručivao je da je rat završio. S druge strane, Grabar-Kitarović nudila je domovinski patos, pozivala na zajedništvo iz Domovinskog rata, gotovo svakodnevno nudila niz gafova, omogućavajući liberalnim medijima da joj se rugaju. U direktnom televizijskom prenosu pokazala je da ne razume način na koji se puni državni budžet predstavljajući javnosti maštoviti poreskni perpetuum mobile. Milanović je, s druge strane, kandidatkinji pristupao patronizirajuće, s dozom seksizma, umanjujući njena postignuća i zavidnu međunarodnu karijeru.
„Stavljala sam naglasak na Domovinski rat kao osnov moderne Hrvatske, na branitelje koji su najzaslužniji za našu slobodu, na njihove porodice, svih poginulih, preminulih, nestalih branitelja i civila, i ja večeras ne nameravam da uzvraćam niskim udarcima. Ali ovo je hrvatska država, krvlju branjena, krvlju nošena i ljubavlju nošena, i neka tako i ostane“, rekla je Grabar-Kitarović nakon što je čestitala Milanoviću.
Rezultate poraza kandidatkinje HDZ trebalo bi možda tražiti i u refleksu građana na slike opšte mobilizacije birača HDZ u susednoj Bosni i Hercegovini koje su mediji izdašno prenosili od samog izbornog jutra. Bes prema onima koji glasaju, ali ne žive u Hrvatskoj bio je gotovo opipljiv.
Očekivano, Grabar-Kitarović je na kraju bila izbor hrvatskih građana u inostranstvu kojih je glasalo oko 51.000. U BiH glasalo je 35.545 birača, a čak 92,3 odsto važećih glasova bilo je za Grabar-Kitarović. I 88 procenata glasača u Nemačkoj dalo je poverenje kandidatkinji HDZ uz 8.041 važeći listić. Glasači u Srbiji podelili su se u podjednake grupe, 429 ih je želelo predsjednicu, a 417 predsednika.
Socijaldemokrata Zoran Milanović peti je predsednik Republike Hrvatske biran na višestranačkim demokratskim izborima od 1990. godine.
Njegova inauguracija za predsednika Republike Hrvatske biće održana u februaru i on će u mandatu u narednih pet godina biti predsednik Hrvatske
(Tekst: dw.com)
