Projekcije konačnih rezultata pokazuju da bi desničarski blok mogao da ima većinu u oba doma parlamenta.
“Ne smemo zaborativi da ovo nije kraj, već početak. Od sutra dokazujemo koliko vredimo”, rekla je 45-godišnja Meloni svojim pristalicama.
Meloni i njena vlada suočiće se sa brojnim izazovima – od rastućih cena energenata, rata u Ukrajini i usporenog ekonomskog rasta. Njena vlada verovatno neće biti formirana do kraja oktobra, do kada na čelu ostaje premijer u tehničkom mandatu Mario Dragi.
Potezi Đorđe Meloni pažljivo će se pratiti u evropskim prestonicama.
“Ono što je Italiji sada potrebno je stabilna vlada. I ovi rezultati pokazuju da možemo da je formiramo i nećemo propustiti tu priliku”, kazao je Đovani Donzeli, član stranke “Braća Italije”.
Đorđa Meloni svoju stranku profiliše kao britanske konzervativce i istovremeno prikriva njene fašističke korene.
“Ako formiramo vladu, radićemo u ime svih Italijana, sa ciljem da ujedinimo ljude i da se fokusiramo na ono što nas spaja, a ne razdvaja. Vreme je da budemo odgovorni”, rekla je Meloni posle proglašenja rezultata.
Rezultati sa oko 97 odsto obrađenih biračkih mesta pokazuju da su Braća Italije osvojila oko 26 odsto glasova, 4 odsto više nego na izborima 2018, i preuzela primat na desnom spektru od Lige Matea Salvinija.
Liga je na ovim izborima osvojila 9 odsto glasova, što je veliki pad u odnosu na 17 odsto od pre četiri godine. Konzervativna partija Silvija Berluskonija osvojila je oko 8 odsto glasova.
Rezultate, međutim, treba staviti u kontekst. Uprkos tome što su desničari pobedili, izlaznost je bila istorijski mala – 64 odsto, dok je pre četiri godine glasalo 73 odsto Italijana.
Desnica je iskoristila prednost italijanskog izbornog sistema koji favorizuje predizborne koalicije. Centrističke i stranke levog centra nisu uspele da se dogovore, pa će dobiti i manje mesta u parlamentu.
Demokratska partija osvojila je 19 odsto glasova, pokret Pet zvezdica je dobio 15 odsto, a centristička Akcija 8 odsto glasova.
(VOA)
