Definisati neutralnost Srbije

Srbija je značajno napredovala u razvoju odnosa sa NATO-om, ali još nije spremna da se pridruži Alijansi, ocenjeno je na otvaranju Treće beogradske NATO nedelje. Sa druge strane, istraživanja pokazuju da je više od polovine građana Srbije protiv ulaska u NATO.

645

Čestitajući Srbiji na otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi rekao je da Srbija ne mora da se pridruži NATO ukoliko želi da postane članica EU podsetivši da unutar EU postoje zemlje, poput Austrije, Švedske i Finske, koje to, takođe, nisu.

“Postoji jedna zajednička ideja koju EU zastupa, a to je da sve zemlje članice EU imaju jake veze sa zemljama preko okeana. Srbija ne mora da se pridruzi NATO, ali treba da razmisli ko su njeni partneri i ideali. Saradnja između Srbije i NATO-a je poslednjih nekoliko godina značajno napredovala, a tome je značajno doprinela normalizacija odnosa sa Kosovom, potpisivanje Briselskog sporazuma i usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije i NATO-a”, rekao je Kirbi.

Ipak, Kirbi smatra da Srbija nije još spremna da se pridruži NATO navodeći da je razlog tome što srpska ekonomija nije dovoljno jaka da bi sebi mogla da priušti to članstvo. Za sada, kako je uopšte i poznato, Srbija se drži principa neutralnosti. Međutim, prema rečima Jelene Milić iz Centra za evroatlantske studije, problem je što u našem društvu nije definisano šta zapravo predstavlja ta vojna neutralnost.

“Dakle u tom smislu prvo da definišemošta je ta vojna neutralnost u 21. veku, a onda da se pitamo da li jedna mala zemlja bez saradnje sa NATO-om, pošto drugog fukncionalnog političkog saveza u okruženju nema, može sama da odgovori na sve bezbednosne izazove i pretnje koje postoje, a gro ih je globalnih – od klimatskih promena, prirodnih katastrofa do terorizma”, navela je Milić.

Kako je istakla, brojne ankete pokazale su da javno mnjenje u Srbiji ne podržava članstvo u Alijansi.

Protiv članstva Srbije u NATO je 65 odsto građana, dok je 13 odsto za, rečeno je danas na Trećoj beogradskoj NATO nedelji. Milić smatra da je razlog za to snažna anti-NATO kampanja koja postoji u našoj zemlji.

“Zaista je nezgodno kada sedite na debati na panelu i kada čujete jednog analitičara koji kaže ‘Sve parlamentarne stranke su za ulazak u NATO’, a ja mislim da ni jedna parlamentarna stranka, čak ni stranka Borisa Tadića, nije eksplicitno za članstvo Srbije u NATO. Ustvari mi živimo u zemlji u kojoj nikada od demokratskih promena na ovamo nije postojala pro-NATO kampanja. Čak ni za vreme Đinđića, to jedna mantra, jer mi tada nismo bili ni članovi Partnerstva za mir”, istakla je ona.

Predsednik Atlanskog saveza Srbije Vladan Živulović smatra da je medijska propaganda protiv NATO-a posledica ekonomskog uticaja Rusije u koj, kako je naveo, srpski državljani rade i ostvaruju profit.

Članstvo Srbije u NATO jedna je od najvažnijih geostrateških tema o kojima se svakodnevno raspravlja u stručnim krugovima i van javnosti, smatra spoljno-politički komentator Boško Jakšić. On je rekao da nije validan argument protiv članstva Srbije u NATO to što ju je Alijanska bombardovala jer, kako je istakao, Srbija sarađuje sa Nemačkom koja ju je, takođe, bombardovala i okupirala. On je istakao i da bi pridruživanje Srbije NATO-u destabilizovalo političku situaciju u zemlji jer bi, kako je naveo, došlo do polarizacije u mišljenju elite i javnosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.