Vidovdan je nepokretni verski i obeležava se 28. juna po gregorijanskom ili 15. juna po julijanskom kalendaru, a praznuje ga i Bugarska pravoslavna crkva, gde je poznat kao Vidovden ili Vidov den.
Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji i obeležava se radno, u spomen na Kosovsku bitku, 28. juna 1389. godine, na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
Vidovdan, zapravo, predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, kao i da ne obavlja velike poslove. Na Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima.
Brojna su i narodna verovanja i rituali vezani za Vidovdan, prema kojima je važno šta će se toga dana videti, uz pomoć vidove trave, rose i obrednih reči.
O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, a prema najverovatnijoj od njih se smatra da je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog.
