Vernici Srpske pravoslavne crkve i hrišćani koji poštuju julijanski kalendar, danas obeležavaju Veliki petak, dan Hristovog stradanja na Golgoti, njegove žrtve za sve ljude i spasenje sveta.
Pravoslavni vernici danas se pridržavaju strogog posta, uzdržavaju se od bilo kakvog veselja i proslava, ali i poslova u polju i u kući. U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja.
Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan koji se veže za događaje koji su prethodili Hristovom raspeću. Na Veliki petak, u znak žalosti, ne zvone crkvena zvona, a na bogosluženja se poziva drvenim klepetalima.
Umesto liturgije u crkvama se ujutru čitaju tzv. Carski časovi.
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i stavlja se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
U domovima vernika farbanje jaja na Veliki petak pred Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje.
Jaja su se ranije farbala crvenom bojom, a prvo ofarbano jaje, čuvarkuća, ostavljano je čitavo do sledećeg Vaskrsa.
Za ovaj dan vezani su i narodni običaji, pa se tako u nekim delovima Srbije veruje da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža, a u nekim krajevima veruju se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava.
Pravoslavni hrišćani u nedelju obeležavaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. Vaskrs uvek pada u prvu nedelju posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice i zato se ne praznuje istog datuma, a može pasti od 22. marta do 25. aprila prema julijanskom, odnosno od 4. aprila do 8. maja prema gregorijanskom kalendaru.
