Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve.
Rođen je između 1169. i 1175. godine u mestu Ras koje se nalazi u blizini Novog Pazara.
“Prelomni momenat za srpsku istoriju i crkvu je 1219. godina, s obzirom da u to vreme, jer u to vreme srpska crkva nije imala svoju samostalnost već je bila podređena Ohridskoj Arhiepiskopiji i postojale su samo tri episkopije Raška, Lipanjska i Prizrenska, naravno, na čelu sa Grcima. Sv. Sava 1219. godine odlazi u Nikeju i od ondašnjeg, vaseljenskog Patrijarha i cara nikejskog svojom savršenom diplomatijom, kojom se služio najviše i njegov brat Stefan Prvovenčani, uspeo je da izmoli autokefalnost odnosno samostalnost Srpske pravoslavne crkve”, rekla je Branka Pisarić iz Udruženja Sveti Sava.
Ana i Nemanja, roditelji Svetog Save, su željno iščekivali treće dete zbog čega im je Rastko bio veoma drag. Kada je imao 15 godina, otac mu je poverio oblast Zahumlje da njime upravlja. Stekao je obrazovanje čitajući crkvene knjige. Dve godine kasnije, roditelji su hteli da ga ožene, ali Rastko je imao drugačije planove. Mnogo je razmišljao o Bogu i upoznao je kaluđere koji su mu pričali o životu u Svetoj Gori i tada je odlučio da se zamonaši.
“Tog dana Sveti Sava odlučuje u potpunosti da se odrekne svegzemaljskog carstva i blaga i svega što mu je sledovalo, kao jednom sinu velikog župana i polazi putem Svete Gore. Naravno, roditeljima nije mogao reći ‘ja idem tamo i tamo da se zamonašim’, tako da je rekao da ide u lov. Naravno, uvek se nađe ko će reći Sveti Sava je slagao, prevario roditelje to je greh. I iz tog razloga ja bih se pozvala na jedan segment iz Teodosijevog Žitija gde stoji da je krenuo u lov na jelene. Imajući u vidu da je jelen simobol duše, same duše Hristove, jasno je da ni o kakvoj laži i prevari nije reč”, istakla je Pisarić.
Kada je njegov otac shvatio da Rastko nije otišao u lov, nego na Svetu Goru, poslao je vojsku po njega. Kada je vojska stigla, Rastko je video da nema izbora, međutim videvši umor vojnika, zamolio ih je da prespavaju tu i sutra ujutru krenu. Tako je i bilo, ali u toku noći Rastko se zamonašio, dobio je ime Sava i premešten je u manastir Vatoped.
Iako u knjigama piše 14. januar, smatra se da je Sava preminuo 12. januara 1236. godine od upale pluća. Sahranjen je u tadašnjoj bugarskoj prestonici, Trnovu, a kralj Vladislav je 1237. godine preneo njegove mošti u manastir Mileševu. Međutim, Sinan-paša ih je oteo i odneo u Beograd gde ih je spalio 27. aprila 1594. godine.
(Prilog iz arhive, 2017. godina)
