Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca, dece.
Sveti Nikola je najčešća krsna slava i jedan od najomiljenijih svetaca u našem narodu.
Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Kažu da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC kojem je posvećeno više od 600 crkava.
Pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna, a običaj je, ko nije na Svetu Varvaru, da božićnu pšenicu poseje na Nikoljdan, kako bi naredna godina bila plodna i berićetna.
Razlog za omiljenost ovog sveca leži u ličnosti Svetog Nikole. Sveti Nikola rođen je u gradu Patara u Maloj Aziji. Neobično duševan, zamonašio se i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, sakriven od bilo čijeg pogleda.
Iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Deda Mrazu.
Upokojio se u starosti, 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, 343. godine.
