Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.Prema hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hristos je pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Prema Bibliji, odmah po kršetenju, a ono je obavljeno tri puta poniranjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a na rame Isusa sleteo je Sveti duh u obličju goluba.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, a u pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji “pada”, a poželjno je i da se kuća detaljno očisti i opere.
Predanje kaže ako je na Krstovdan oblačno vreme, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Takođe veruje se da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti.U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje, zato u ponoć otvorite prozore i zamislite želju.
