Otpad je u današnje vreme problem pre svega zato što je došlo do izmene njegovog sastava zbog kojeg nismo spremni da se suočimo sa otpadom koji je različit od onoga što smo imali pre 20 godina, kažu u udruženju Inženjeri zaštite životne sredine.
“To možete videti u ruralnim sredinama, gde su građani navikli da svoj otpad ostavljaju vrlo blizu svojih kuća očekujući da se on vrlo brzo i razgradi, što je i normalno, zato što je pre dvadesetak godina većinu otpada činio biorazgradivi opad, tačnije, ono što su ostaci od hrane. Danas imamo apsolutno izmenjen sam sastav otpada, pa se u njemu nalaze mnoge materije koje nisu lako razgradive”, rekao je Msc Igor Jezdimirović iz Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Kod prilagođavanja sastavu savremenog otpada najbitnije je posmatrati ceo sistem kao celinu, počev od samog razdvajanja otpada na izvoru, koji je odličan način za izdvajanje sekundarnih sirovina.
“Međutim, to predstevlja samo jedan korak do uspostavljanja celovitog sistema. Dok god nemate sanitarnu deponiju i sistem za izdvajanje svega onoga što može da se reciklira, ponovo upotrebi ili energija izvuče iz toga, vi imate ozbiljan problem”, naveo je Jezdimirović.
Sa problemom nesanitarne deponije decenijama je suočen i Novi Sad, čije su posledice evidentne, naveo je Jezdimirović, kako po zagađenje podzemnih voda, tako i vazduha i zemljišta. Primarna separacija otpada je samo jedan korak u uspostavljanju kompletnog sistema upravljanja otpadom.
“I kada imate podzemne kontejnere kao u Novom Sadu, to pedstavlja jedan skup korak. ka kada na gangrenoznu ruku stavite zlatan prsten i kažete, evo mi smo uradili nešto jako dobro. Nažalost, ti kontejneri su izuzetno skupi i predstavljaju samo jedan od koraka. Mi kao stručnjaci postavljamo pitanje da li je to bio nephodan korak, ili se moglo uraditi nešto da se sanira ili pripremi deponija za prihvatanje otpada, jer sredstva koja su uložena su izuzetno znaćajna i mogla su u velikoj meri da doprinesu da se samo odlaganje otpada unapredi”, smatra je Jezdimirović.
Ljudi odgovorni za komunalni otpad moraju početi da se bave sanitarnom deponijom i da ubrzaju odluku o njenom formiranju, zaključio je Jezdimirović i podsetio da je Regionalnim planom upravljanja otpadom bilo planirano da ona bude funkcionala još 2016. godine, a da u 2018. još uvek nemamo ideju ni za njenu lokaciju.
“Nedostatak političke volje i usmerenje ka ovom pitanju je jasan pokazatelj gde smo i šta smo. Znači, dok god građani ne budu svesni da moraju da naprave pritisak nad donosiocima odluka da se ovo pitanje reši, mi čemo biti grad kulture u koji ulazite tako što prolazite pored velikog smetljišta”, zaključio je Jezdimirović.
