DA SE ZNA!: Položaj LGBTI – korak napred, nazad dva

VIDEO K9: Iako se napredak u položaju i bezbednosti LGBTI osoba u zemlji poslednjih godina poboljšava, mnogi smatraju da je potrebno još mnogo rada kako bi LGBTI zajednica zaista bila bezbedna. Udruženje "Da se zna!" iz Beograda sprovelo je istraživanje o ulozi policije i jačanju prevencije i zaštite od zločina iz homofobije i transofobije u Srbiji i rezultate istraživanja predstavilo danas u Novom Sadu.

0
668

Izveštaj predstavlja rezultat napora udruženja “Da se zna”, da kreira što realniju sliku o bezbednosnom položaju LGBT osoba u Srbiji.

“LGBT osobe su prema svim našim istraživanjima i prema ovom istraživanju i prema drugim istraživanjima jedna od najugroženijih grupacija stanovništva u Srbiji. Ovaj izveštaj se fokusirao na rad policije. Kao rezultat ovog izveštaja imamo i 10 poreporuka koje je udruženje Da se zna uputilo Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mi smo u vrlo nezgodnoj situaciji, budući da od januara 2013. godine, Srbija je usvojila zločine iz mržnje, međutim do dana današnjeg, evo sada je 2017. 24. jul, mi još uvek nemamo ni jednu presudu”, rekla je Dragoslava Barzut, predsednica udruženja “Da se zna!”.

Udurženje vodi evidenciju slučajeva nasilja koja osobe anonimno prijave putem sajta dasezna.lgbt , a prema njihovim rezultatma, zločin iz mržnje, još uvek nije prepoznat u policiji, tužilaštvu i sudstvu.

“Dakle, mi nekako imamo utisak da policija deklarativno štiti prava LGBT osoba, u tom smislu što recimo ima oficire za vezu sa LGBT zajednicom, međutim kada pogledate sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, vi ćete videti da takva mesta ne postoje. Tako da se naše preporuke tiču tih nekih usko vezanih za rad policije. Takođe da se zločin iz mržnje mora uzimati u obzir. Dosadašnja praksa je bila da se dokazuje seksualna orjentacija, rodni identitet, što je potpuno nedopustivo. Ono što treba da se dokazuje jeste motiv napada, zato što motiv napada odnosno motiv za diskriminaciju ne mora biti stvarna seksualna orjentacija, niti je važo da li je neko pripadnik ili pripadnica LGBT zajednice”, rekla je Barzut.

Barzut je istakla da ne prepoznaje volju države da izdvajanjem sredstava iz budžeta i sistematičnijom edukacijom, uhvati u koštac sa problemima sa kojima se zajednica susreće.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.