Da ne stanemo na pola puta

VIDEO K9: Ovu godinu svakako je obeležio i početak primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao početku sistemskog rešavanja ovog problema u našem društvu. O njegovim efektima još uvek je rano govoriti, a pouzdanost tih podataka biće i diskutabilna sve dok ne bude izrađen Centralni registar nasilnika i žtava, smatraju u Sigurnoj ženskoj kući.

0
384

Podaci Centra za socijalni rad u Novom Sadu pokazuju da je od 2015. do 2017. došlo do porasta prijava nasilja u porodici za 42%, ali je na pitanje – da li je više porodičnog nasilja u našem gradu ili se ono samo češće prijavljuje, teško dati pravilan odgovor.

 

“Odgovor je da mi još uvek nemamo sveobuhvatnu bazu podataka na osnovu koje bismo mogli da damo metodološki ispravan odgovor. U okviru Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno je da se formira centralni registar svih žrtava i počinilaca nasilja u porodici u okviru Republičkoj javnog tužilaštva i to je u procesu”, rekla je Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće. 

Čak i nakon formiranja ove baze podataka biće potrebno vreme kako bi se došlo do merodavnih podataka, navela je Padejski Šekerović.

“Tako da je veoma važno da budemo strpljivi i sačekamo da prođe, i nakon formiranja registra određeni period vremena, kako bismo mogli da damo kredibilnu i stručno zasnovanu informaciju o tome da li je više nasilja ili se ono češće prijavljuje”, kaže Šekerović. 

Pored formiranja ovog centralnog registra, istakla je Padejski Šekerović, ono na čemu bi država trebala još da poradi jeste podizanje društvene svesti o rodnoj ravnopravnosti i svim, kako je navela, specifičnim nijansama i aspektima koje to pitanje sa sobom nosi, kao i ostalim oblicima pomoći žrtvama nasilja.

“Takođe je važno da se razvijaju specijalizovani servisi u lokalnoj zajenici, službe kojima žene van centra za socijalni rad i van drugih organizacija mogu da se obrate i anonimno, jer često žena dolazi u situaciju da se boji da prijavi nasilje, nije spremna da ga prijavi, zastrašena je, a značila bi joj puno informacija da doživljava nasilje i koji su oblici pomoći”, rekla je ona. 

Važno je, napomenula je ona, razmišljati i o formiranju takozvanih kuća na pola puta, koje su se u praksi mnogih zemalja pokazale kao veoma dobro rešenje podrške žrtvama porodičnog nasilja nakon napuštanja sigurne kuće.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.