Da li je Novi Sad bezbedan grad?

VIDEO K9: U Novom Sadu će od 10. do 12. oktobra biti održana 23. Međunarodna konferencija bezbednih zajednica. Novi Sad jeste pre osam godina proglašen bezbednom zajednicom, a šta su bezbedne zajednice bila je tema naše emisije Otvoreni ekran.

0
784

Kako su istakle naše sagovornice, reč je o međunarodnom programu o prevenciji povreda i unapređenju kvaliteta života, koji se sprovodi na Inicijativu Svetske zdravstvene organizacije.

Konferencije bezbednih zajednica održavaju se svake druge godine. Teme konferencije se tiču svih oblasti bezbednosti, od bezbednosti u saobraćaju, preko bezbednosti u školama, u sportu, preko zaštite od svih oblika nasilja i zlostavljanja, do zaštite od požara i bezbednosti čitave životne okoline.

“Konferencija je zvanično od 10. do 12. oktobra. Ovakve svetske konferencije prati i odgovarajući program, tako da na samoj konferenciji će biti izloženi radovi u 11 paralelnih sesija, u šest plenarnih predavanja, u dve panel sesije i u tri poster prezentacije. Pored toga, sastavni deo konferencije su tako zvani poslovni sastanci, jer u okviru Međunarodne mreže bezbednih zajednica postoji Azijska mreža, Evropska, Severnoamerička i Južnoamerička i svaka od tih mreža održaće svoj poslovni sastanak da bi se odredilo koji su dalji ciljevi i razvoj bezbedne zajednice u svetu”, rekla je dr Mirjana Milankov, predsednica Organizacionog odbora. 

Povrede spadaju u jednu od vodećih uzroka smrti u populaciji od 15 do 49 godina, navela je Milankov, a da bi se taj procenat smanjio potebne su godine, pa čak i decenije rada.

Rad na preventivi podrazumeva prepoznavanje faktora rizika i njihovo uklanjanje.

“Ono što je moto ove konferencije jeste da su bezbedne zajednice suštinska potreba savremenog društva. Taj moto ustvari i sadrži jednu filozofiju koja obuhvata sve aspekte života, i trudi se da sagleda faktore rizika i oslanja se na prevenciju tih faktora rizika, na edukaciju, na omogućavanje nekih tehničkih mera kako bi se neke povrede sprečile”, rekla je Mila Radovanović, potpredsednica Organizacionog odbora. 

 

Međutim, kada se kaže bezbednost, ne misli se samo na fizičku bezbednost, rekla je Radovanović, navodeći da to podrazumeva i psihološki aspekt bezbednosti, a koji je prema njenom mišljenju i te kako važan, jer neretko upravo taj psihološki momenat jeste okidač i potencijalna pretnja za bezbednost.

Kako izgleda prava bezbedna zajednica sadržano je u Manifestu donesenom 1989. godine.

“Najvažnija je dobra baza podataka. Da bismo mogli uopšte da povredama, prevenciji i bezbednosti, mi moramo imati dobru bazu podataka o tome šta se dešava i koje su ugrožene kategorije. Na osnovu toga možemo praviti program. Prave se globalni programi prevencije i promocije bezbednosti, za sve populacione grupe od kuće do radnog mesta. Sledeći kriterijum je prevencija povreda posebno vulnerabilnih grupa – deca, stari, trudnice, OSI i osobe sa smetnjama u razvoju”, objasnila je Milankov. 

Da bi zajednica zaista bila bezbedna potrebno je da postoji saradnja svih sektora društva na unapređenju zdravlja, kvaliteta života i prevencije povreda, što i jeste jedan od uslova bezbedne zajednice.

Kada je reč o prevenciji, problem je što su rezultati neretko vidljivi tek posle dužeg vremenskog perioda, te iako je Novi Sad proglašen za bezbednu Mila Radovanovizajednicu, bezbednost baš i nije na odgovarajućem nivou, zaključila je Milankov.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.