Da bi se zadovoljile potrebe za papirom prosečnog domaćinstva, godišnje se poseče 6 stabala drveća.
U želji da promovišu i podstaknu reciklažu starog papira, Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine u saradnji sa Pokretom gorana Novog Sada osmu godinu za redom, tokom manifestacije Novosadsko proleće, organizuju akciju zamene starog papira za sadnice cveća i drveća. Ovim, kako kažu, promovišu reciklažu kao odličan vid za podršku cirkularnoj ekonomiji u našoj zemlji.
“Imamo dobru volju sugrađana i svake godine sve veći broj njih donosi stari papir na reciklažu i uzima sadnice. Na žalost, još uvek nemamo adekvatnu infrastrukturu za prikupljanje starog papira i to je razlog zašto ova akcija i dalje opstaje, jer onoga trenutka kada dobijemo odgovarajuću infrastrukturu, mi ćemo gledati da ovu akciju podignemo na neki veći nivo i da zamenimo sa nečim interesantnijim”, rekao je Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Jezdimirović dodaje da papir ima odlična svojstva za reciklažu, te da za jednu tonu starog papira koju recikliramo, sačuvamo 17 stabala starosti od 15 do 20 godina koja su potrebna za preradu ukoliko papir ne recikliramo.
“Sa druge strane, zašto ovu akciju Inženjeri zaštite životne sredine sa partnerima sprovodi, jeste i da podseti da je Vojvodina nažalost najmanje pošumljena oblast u celoj Evropi i da je neophodno da radimo na njenom pošumljavanju. Svi sugrađani koji donesu 10 kg starog papira dobiće sadnicu cveća, oni koji donesu 60 kg starog papira sadnicu drveća, a 60 kg starog papira upravo smo dobili tom računicom da na svakih 60 kilograma, koje reciklirate, vi ste jedno stablo starosti od 15 do 20 godina sačuvali”, kazao je Jezdimirović.
Stari papir sugrađani mogu zameniti za cveće ili sadnicu drveta do kraja manifestacije “Novosadsko proleće” na SPENS-u, dnosno do subote, na štand Inženjera zaštite životne sredine u periodu od 9 do 22 časova u petak i od 9 do 12 časova u subotu.
Na ovom štandu svi zainteresovani će moći da dobiju i informacije o procesu reciklaže, negativnom uticaju na životnu sredinu, kao i načinima na koje možemo da odgovorimo na klimatske promene koje nas svakoga dana sve više pogađaju.
