Da li povećan broj prijava slučajeva nasilja u porodici znači da od prošle godine imamo više ove vrste nasilja, ili to znači da ovu vrstu nasilja žrtve i građani prijavljuju češće u odnosu na raniji period, teško je utvrditi bez zvaničnog registra nasilnika i žrtava, čija je izrada najavljivana uporedo sa stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prošle godine.
“Za sada nemamo informaciju da je taj registar u funkciji, ali svakako da se podaci o žrtvama i počiniocima nasilja beleže u svim centrima za socijalni rad, osnovnim javnim tužilaštvima i policijskim ispostavama, odnosno odeljenjima koji se bave specijalno nasiljem u porodici”, rekla je Nada Padejski Šekerović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu.
Novosadskom Centru za socijalni rad se, prema njenim rečima, mesečno prijavi oko 120 slučajeva nasilja u porodici, dok godišnje u Sigurnoj ženskoj kući pri toj ustanovi boravi oko 110 korisnika, odnosno žena sa decom.
Trenutno je u Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu, koja je ukupnog kapaciteta za 20 korisnika, smešteno 6 žena i 10-oro dece.
“Problemi sa kojima se korisnici suočavaju su vrlo često sporost procedura, u smislu da je veoma važno da uskladimo procedure i da se multisektorska saradnja poboljša, jer je novi Zakon doprineo značajnim pomakom, a to su hitne mere koje su preventivnog karaktera i koje sprečavaju da dođe do eskalacije ili ponavljanje nasilja”, kazala je Padejski Šekerović.
Svaki dan žrtvi nasilja u Sigurnoj ženskoj kući je težak jer se ona suočava sa nizom egzistencijalnih, pravnih, psiholoških i drugih problema koji prate traumu i koji su deo procesa izlaska iz nasilja.
“Nasilje u porodici uništava i psihološko i fizičko zdravlje svih žrtava i žena i dece podjednako. Dete je uvek žrtva nasilja u porodici i onda kada posmatra, kada čuje ili kada iz druge sobe ima informaciju da se nasilje dešava. Dete je žrtva nasilja u porodici i kao novorođenče zato što zbog nasilnih postupaka počinioca nasilja prema žrtvi majka menja svoje inače ponašanje prema detetu i dete zbog tih promena u ponašanju oseća posledice nasilja čak kada i nije direktno ugroženo”, navela je Padejski Šekerović.
Crna statistika pokazuje da je od početka ove godine u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno 25 žena, ali i sedam muškaraca – žrtava porodičnog nasilja, među kojima su dve osobe stradale 2013. godine, dok su njihovi počinioci otkriveni ove godine.
Upravo je to alarm, zaključila je Padejski Šekerović, da građani ne smeju zatvarati oči pred nasiljem, koje mora da bude prijavljeno kako bi se sprečili tragični događaji.
