Četvrtina sveta u opasnosti da ostane bez vode

Države koje su dom četvrtini svetskog stanovništva, uključujući Indiju, Izrael i Katar suočavaju se sa visokim 'vodenim stresom', što znači da koriste skoro sve svoje rezerve vode i najbliže su nestank najdragocenijeg prirodnog resursa, pišu svetski mediji.

48

Sedamnaest zemalja koje predstavljaju jednu četvrtinu svetske populacije potencijalno može ostati bez vode, na što upozorava Institut za svetske resurse (WRI) sa sedištem u Vašingtonu.

I najmanja suša može biti velika pretnja zemljama koje redovno koriste skoro sve dostupne rezerve vode, što uveliko može uticati na probleme snabdevanja hranom, migracije, na nestabilna poslovanja i sukobe.

“Vodeni stres je najveća kriza o kojoj nitko ne govori. Njegove posledice vidljive su kroz nesigurnosti za hranu, sukoba, migracija i financijske nestabilnosti”, rekao je Endrju Stir, predsednik i izvršni direktor Instituta za svetske resurse, prenosi CNN.

Uz uticaj klimatskih promjena, smatra se da je 17 zemalja sveta – dom četvrtine stanovništva na planeti – “pod izuzetno visokim vodenim stresom”, što znači da sada koriste više od 80 odsto svoje dostupne vode svake godine, otkrio je u svom izveštaju WRI.

​Četvrtina svetske populacije živi u regijama s izrazito velikim vodenim stresom – Katar je rangiran kao zemlja koja trpi najveći vodeni stres na svetu, a slede ga Izrael i Libanon, Iran i Jordan. U Africi najveće nestašice trpe Libija i Eritreja, prenosi američka TV kuća.

Sa akutnom nestašicom u poslednje vrijeme suočavaju se veliki gradovi u nekoliko zemalja, Sao Paulo u Brazilu, Čenaji u Indiji i Kejptaun u Južnoafričkoj Republici, koji je 2018. tesno pobedio ono što nazivaju “Nula dan” – dan kada su svi rezervoari bili suvi.

Mnogo se, međutim, može učiniti za poboljšanje upravljanja vodama, ukazuje Njujork tajms navodeći nekoliko predloga, između ostalog, da lokalne vlasti mogu reciklirati otpadne vode, prikupljena kiša se može sačuvati, jezera i močvarna područja mogu se očistiti i obnoviti stari bunari. (slobodnaevropa.org)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.