Cenzura i autocenzura srpskog novinara

VIDEO K9: Mediji u Srbiji nisu cenzurisani u klasičnom smislu od strane nekog, za to određenog državnog organa, a autocenzura zavisi isključivo od novinarske hrabrosti, rekao je Milorad Bojović u emisiji Nema bez veze.

464

Autocenzura u našoj zemlji ne zavisi od nekog državnog organa, naveo je Bojović, već je stvar hrabrosti novinara da slobodno izveštava o određenoj temi.

“Ili imate kuraži, ili je nemate. Ako nemate kuražionda je svejedno ko je na vlasti, ili su vaši, ili su njihovi. U Srbiji od 1990. postoji podela na naše i njihove. Onda je tim novinarima koji nemaju kuraži svejedno jesu li njihovi ili nisu, oni uvek pišu samo onoliko koliko mogu da dopuste sami sebi”, naveo je Milorad Bojović, inače urednik Novosadskog reportera.

Pojavom prvih ozbiljnijih tabloida sredinom devedesetih, tvrdi Bojović, cenzura prestaje da postoji kao ozbiljna kategorija.

“Međutim, s vremena na vreme se javljala i to najjače u vreme najveće demokratije u Srbiji”, rekao je Bojović.

On navodi vlastiti primer iz 2009. godine kada je kao urednik Građanskog lista bio optužen za odavanje vojne tajne. Zanimljivo je, naveo je Bojović, da su na peticiji kolega koji su tražili obustavljanje suđenja po hitnom postupku, izostali potpisi vodećih ljudi nekih novinarskih udruženja.

“Ja sam to u to vreme protumačio tako što ‘ pošto su na vlasti moji, u smislu, pa preko njihovih konkursa i projekata zarađujem ozbiljne pare za svoje redakcije i udruženja, zašto bih se ja njima zamerao i potpisivao peticiju’. Samim tim, mene ne interesuje sloboda medija, već da ja  zaradim neke pare”, kazao je Bojović.

To je manir, zaključio je on, po kojem funkcioniše naše novinarstvo i u kojem je koren cenzure i autocenzure novinara u Srbiji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.