Briga zbog tuđe (ne)brige

VIDEO K9: Sugrađanka Branislava Dedić i dalje vodi bitku sa institucijama kako bi njenom sinu Mihajlu koji ima Daunov sindrom država dala rešenje o 100% telesnom oštećenju, kako u svojim pravima ne bi bio diskriminisan u odnosu na ostalu decu koja su u istom stanju.

154

Slučaj sugrađanke Branislave Dedić čijem je šesnaestogodišnjem sinu koji ima Daunov sindrom određeno rešenje o stepenu telesnog oštećenja znatno manje oštećenje nego drugoj deci sa istim stanjem nije napredovao mnogo dalje od aprila, kada je Kanal 9 izveštavao o njemu.

Žalba koju je tim povodom uložila, odbijena je.

“Zakon je jasan, jasno je, delimično jasno formulisano, ali zakon se krši i pogrešno tumači. A to je moguće jedino da se na proceni telesnog oštećenja prilikom veštačenja izuzmu medicinske dokumentacije koje roditelji donesu. Ne priznaje se. A, nepriznavanje medicinske dokumentacije, to je diskriminacija”, rekla je Dedić.

Mihajlo ima 70% priznato telesno oštećenje i ide na reviziju svake dve godine, kao i oni sa 100% oštećenja. Njegova majka smatra da kod dece sa ovakvim telesnim oštećenjima ne treba da se pravi bilo kakva razlika.

Problemi porodice Dedić počeli po rođenju deteta, odnosno kada mu je dijagnostikovan Daunov sindrom. U njenom slučaju, objašnjava Dedić, ginekolog koji je vodio trudnoću prećutao je da dete ima Daunov sindrom.

“Sto posto sam sigurna da je to viđeno, pogotovo u trećem mesecu kada je njima zadebljan vrat mnogo više od dece koja nemaju taj problem. Mislim, ako se može videti pol deteta, što je jasno kolicno je u tom uzrastu, tako da može da se vidi i taj zadebljani vrat. Tako da, ako ova zemlja može da dozvoli rad takvim lekarim koji su sposobni da urade tako nešto, onda mislim da je dužna, što svakako zakon i kaže, da je dužna da se stara o najugroženijima, osobama koje žive, koje su stanovnici Srbije”, navela je Dedić.

Porodica se do sada obraćala svima koji imaju nadležnosti u ovakvim slučajevima. Nažalost, kako je rekla, dobijali su samo prazna obećanja. Roditelji sa sličnim problemima, zabrinuti su za budućnost svoje dece u ovakvom sistemu gde nema dovoljno zaštite za tu decu.

“Jedino što su nam govorili, po njegovom rođenju, to je da ga možemo dati u dom. Da imamo pravo na to. To je jedino pravo na koje su nam ukazivali više puta. Drugo, ništa. Prvo i prvo, kroz njegove godine, odnosno kroz period od 16 godina najčešće se susrećemo sa osuđivanjem drugih ljudi koji jednostavno osuđuju takve roditelelje “Pa, šta sad vi očekujete? Kakvu vrstu pomoći? Da li mislite da se rodietljstvo plaća? Pa sami ste, eto, doneli na svet dete sa Daunovim sindromom”, kazala je Dedić.

Dodaje da su doživeli niz neprijatnosti i u PIO Fondu i u drugim institucijama. Društvo i država kao da nemaju sluha za to što je briga o deci sa Daunovim sindromom, ali i drugim sličnim neizlečivim stanjima i bolestima, dvadestčetveročasovna obaveza njihovih roditelja koji zbog toga neretko i ekonomski trpe.

Dedić smatra da bi u ovakvim slučajevima od najveće pomoći bila izmena zakonske regulative.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.