Borba protiv Alchajmerove bolesti

VIDEO K9: Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, u Plavoj sali Skupštine grada održana je tribina pod nazivom "Demencija, izazovi i stigme" na kojoj je bilo reči o tome šta je zapravo Alchajmerova bolest, kao i koji su to izazovi i strahovi sa kojima se suočavaju članovi porodica obolelih.

1299

Alchajmerova bolest je teška, neizlečiva degenerativna bolest mozga. Oblast psihičkih problema, od blage dezorijentacije do duboke demencije je pojava koja pogađa najstariju populaciju, rečeno je na tribini organizovanoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti.

“Kada pričamo o Alchajmeru, govorimo o bolesti kod koje je vodeći poremećaj pamćenja. To znači da naš bolesnik ne može da upamti skorašnje činjenice događaje i i nformacije. Da ne može da se priseti nekih događaja, za razliku od ljudi koji imaju normalno starenje ili blaži poremećaj. Nažalost, kod ovakvih pacijenata postoje i smetnje u orijentaciji u vremenu, bolesnik ne zna koji je dan, godina, dešava se da se takav bolesnik i izgubi u gradu”, rekla je prof. dr Marija Sremic, Klinika za neurologiju KCV.

Napominje da je prilikom lečenja neophodan jedan sveopuhvatan pristup koji podrazumeva dvadesetčetvoročasovnu negu. Kada se govori o lekovima, napominje da nažalost još uvek ne postoje lekovi koji utiču na lečenje uzroka poremećaja u mozgu pacijenata već se primenjuje terapija koja samo stabilizuje bolest.

Na tribini pod nazivom “Demencija, izazovi i stigme”, osim lekara okupili su se i ljudi koji rade sa obolelima, a po prvi put su članovi porodice govorili su javno o tome kako izgleda živeti sa osobom obolelom od Alchajmera. Jedna od govronica bila je i Nikolina Sivački koja se već godinama brine o svojoj majci.

“Iz mog ugla, kao osobe koja mora da vodi brigu, prilagođavanje je gotovo nemoguće i sve se svodi na nivo ličnog problema. Sve se to percepra kao nešto što je to problem na ličnom nivou iako je to naš društveni proble jer je ovo jedna od bolesti u zamahu. Sve je više pacijnata, a mi smo tosveli na marginu. I postoji vrsta stigme o toj bolesti ako ljudi koji su oboleli nisu krivi za to”, navela je Sivački.

Napominje da je nerazumevanje zajednice za ovaj problem veliko i da bi se mnogo više trebalo poraditi na podianju svesti građana o ovoj bolesti, kao i da se javnosti predoči koje su to sve poteškoće sa kojima se članovi porodice suočavaju.

U udruženju građana “Alchajmer” kažu da da taj proces ide dosta sporo, ali da su pomaci ipak vidljivi. Kao primer dobre prakse istakli su postojanje Dnevnog boravka za osobe sa demencijama koji je građanima na raspolaganju, a koji finansira Gradska uprava za socijalnu zaštitu.

“Za Srbiju ne postoje zvanični podaci, nego smo mi u Udruženju prikupljali podatke i došli smo do broja da u Srbiji ima preko 200.000, u Vojvodini oko 50.000, a u Novom Sadu 5000”, kazala je Nada Bašić, predsednica UG “Alchajmer”

Povodom obeležavanja 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, oglasio se i Pokrajinski zaštitnik građana koji je skrenuo pažnju na to da kod najvećeg broja ljudi koji pate od demencije, kao prvog pokazatelja mogućnosti da je osoba obolela od Alchajmerove bolesti, ona tek treba da bude dijagnostifikovana, što znači da je podmirivanje potreba ovih osoba upitno, a ostvarivanje njihovog prava na lečenje i negu u najmanju ruku ograničeno.

“Najveća prepreka unapređenju stanja po ovom pitanju je to što i lečenje i nega dementnih osoba spadaju u delokrug lekara specijalista. Procenjuje se da bi veće angažovanje zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ovoj oblasti povećalo kapacitete celokupnog sistema zdravstvene i socijalne zaštite za staranje o obolelima od demencije, a što bi kasnije troškove lečenja i nege ovih osoba smanjilo i do 40 odsto”, upozorio je Pokrajinski ombudsman.

Procenjuje se da je od demencije u obolelo oko 47 miliona ljudi u svetu, a da će do 2050. godine taj broj biti višestruko veći. Pokrajinski ombudsman je još 2014. godine ukazao na to da se o dementnim i osobama obolelim od Alchajmerove bolesti u našoj zemlji ne vodi se nikakva evidencija. Broj obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji procenjuje se na preko 200.000, dok je broj obolelih od drugih vrsta demencije nepoznat zbog toga što demencija u našem društvu nije prepoznata kao oboljenje, nego se pripisuje procesu starenja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.