Ratare u narednom periodu čeka prihrannjivanje pšenice, uljane repice i svih zimskih kultura, a predstroji im i setva najrasprostranjenije kulture kukuruza kažu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
“Što se tiče same setve kukuruza, ja bih poljoprivrednim proizvođačima savetovala da prate kakve će biti količine zimskih padavina, jer to je nešto što znamo, i naravno, nekih 7 do 10 dana pre setve obavezno da se uradi analiza zemljišta na sadržaj mineralnog azota. To su parametri na osnovu kojih ćemo na proleće kreirati kako ćemo sejati kukuruz, odnosno, kako ćemo pretsetveno đubriti i sa kojim ćemo gustinama ići”, navela je docent dr Dragana Latković.
Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta apeluje na ratare da ne ponove graške iz 2017. godine, jer su pomenuta dva parametra izuzetno važna za ratarske kulture.
“Pratite zimske padavine, pratite sadržaj nitratnog azota po dubini profila. Ako količine padavina budu manje od više godišnjeg proseka i ako raspored nitratnog azota bude nepovoljan, a to znači, ako se, recimo, kod nekih proizvođača u površinskim slojevima budu nalazile veće količine tog azota, onda obavezno gustinu setve kod kukuruza treba smanjiti”, upozorila je dr Latković.
S obzirom na to da je prošla godina bila sušna, u zemlji je ostalo dosta azota o čemu poljoprivrednici moraju voditi računa tokom prihrane, ukoliko žele dobre prinose ove godine.
“Ono što nam sada predstoji je prihranjivanje pšenice koje, naravno, ne treba raditi napamet. Obavezno treba uzeti uzorke i izvršiti analizu. Uzorci se uzimaju po slojevima od 0 do 30, do dubine od 90 cm, videti koliko azota ima u zemljištu i na osnovu toga vršiti prihranu vršiti pripremu”, ukazao je dr Goran Jaćimović.
Ova zima do sada je bila blaga i usevi su izuzetno dobri, kažu na Poljoprivrednom fakultetu, uz preporuku da bi trebalo prihranjivati najranije posejane useve, jer su oni potrošili veću količinu azota.
