Bilateralni sporazumi o pravima manjina

VIDEO K9: Bilateralni sporazumi o pravima manjinskih zajednica Srbije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Makedonije ne koriste se dovoljno kao sredstva upozorenja da nešto nije uredu u oblasti zaštite njihovih prava, rekli su u Centru za regionalizam, nakon završenog jednogodišnjeg istraživanja. Ovi sporazumi su, podsećaju, potpisani su 2004. godine, a ratifikovani 2005.

542

Kako su pokazali rezultati Analize sprovođenja bilateralnih sporazuma u oblasti zaštite nacionalnih manjina između Srbije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Makedonije, ne održavaju se ni sastanci mešovitih komisija, koji bi trebali da se organizuju jednom godišnje.

“Oni se održavaju periodično. Jednom u tri, četiri godine, a sa Makedonijom čak nije do sada održan nijedan. To je zapuštena oblast, a čak i naši istraživači su imali problema da dođu do zapisnika sa sastanaka komisija, jer nekad je postojalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u čijoj je to nadležnosti bilo, a kada je ono ukinuto, to je prešlo na Kancelariju za ljudska i manjinska prava, ali ni oni nisu imali sve zapisnike”, rekao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Kroz zapisnike su, navodi, konstatovani ključni problemi, a to je u slučaju Srbije obaveza o garantovanim mestima u parlamentima, od lokalnog, pokrajinskog, pa do centralnog nivoa. Ovo pitanje će, ističe, morati da se rešava ili kroz Akcioni plan u pregovaranju poglavlja 23 ili da se briše iz sporazuma.

“Kad smo počeli rad na ovom projektu, tada još pitanje sprovođenja ovih sporazuma nije bilo uopšte u žiži pažnje javnosti. U međuvremenu, došlo je do određenih zahlađenja na relaciji Zagreb-Beograd i prepucavanja, pa je čak u jednom trenutku iz Zagreba zaprećeno da, ukoliko se ne sprovede ova odredba iz Sporazuma, da je moguća blokada Srbije na putu ka EU. Ista takva upozorenja nam stižu i iz Rumunije i iz Bugarske”, istakao je Popov.

Analiza je obuhvatila i pitanja udžbenika, službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja, informisanja, kulture, restitucije, Rumunske pravoslavne crkve i drugih pitanja koja su rešavana u hodu tokom sednica.

Projekat analize stanja u sprovođenju sporazuma je realizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, a sproveo ga je Centar za regionalizam iz Novog Sada. Preporuke definisane tokom istraživanja treba da doprinesu bržem rešavanju otvorenih pitanja evidentiranih tokom zasedanja vladinih mešovitih komisija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.