Na ovim prostorima ljudi decenijama žive u nekoj vrsti vanrednog stanja, što može da ostavi i psihičke posledice, kažu stručnjaci, tako da ne čude neuobičajene društvene reakcije na pojedine situacije.
“To zaista možda Evropa ne pamti od onog tridesetogodišnjeg rata. Sva ta neka traumatična dešavanja mogu da ostave posledice na mozgu, to je neosporno dokazano. Postoji u psihijatriji tzv. Vijetnamski sindrom, odnosno PTSP, gde negde u mozgu ostane taj psihički ožiljak. On možda nije vidljiv kao neke fizičke traume, ali je isto tako bolan, ako ne i još bolniji nego sve te neke fizičke rane”, rekao je Baračkov.
Vojnik koji je otišao u front nije ista osoba kada se vrati iz njega, naveo je Baračkov, a brojne sukobe od devedesetih naovamo preživljavali su ne samo vojnici, nego i građani, što je, prema njegovim rečima, sigurno ostavilo posledice.
“Koliko god ne obraćali pažnju, a mnogi će reći ‘meni nije ništa, meni je super’ i tako dalje, negde to nije ona ista osoba. Teško je dokazivo i to je čista spekulacija razmišljati o tome kakva bi ta osoba bila da nije bilo sukoba, ali da se nešto dogodilo da se čovek promeni, a da ni ne oseti, to je slično onom eksperimentu sa kuvanjem žaba – kad polako skuvamo žabu ona i ne oseti, a ostane skuvana”, naveo je Baračkov.
Promena je individualna i zavisi od otpornosti svakog čoveka da se brani od stresnih okolnosti, a odražava se kroz periode depresije ili apatije, ali i alkoholizam, agresivnost, osećaj bespomoćnosti i slično. Stoga ne čudi distancirana reakcija većine na važne događaje, poput napetosti na Kosovu ili rata u Ukrajini. Taj osećaj bespomoćnosti, navodi Baračkov može se savladati i malim koracima.
“Ta naučena bespomoćnost nas tera na to da se zatvaramo, da ne komuniciramo, da se atomizujemo i onda sve može da prođe, onda ništa nije problem. Za razliku od tih čuvenih devedesetih godina kada smo ipak imali neke akcije. Koliko god sad ove društvene grupe izgledale kao ‘društvene’, one su antidruštvene grupe, one nas atomizuju, ostavljaju u svojim sobama, a onda je bilo tih društvenih grupa, pokreta, koncerata, studentskih udruženja”, kazao je Baračkov.
Oslobađanje od osećaja bespomoćnosti koji dolazi pod pritiskom informacija o lošim dešavanjima kod nas i u svetu koje ‘mogu da reše samo velike sile’, ne počinje namerom da se odjednom promeni ceo svet, rekao je Baračkov, već korak po korak pozitivnom promenom svog ličnog okruženja i međusobnih odnosa sa članovima porodice i prijateljima.
