Berlinski i balkanski zid

VIDEO K9: Tri decenije nakon pada Berlinskog zida vidljive su pozitivne promene u demokratskim državama, dok je u balkanskim moguće samo poređenje sa onim što je moglo biti da su u to vreme krenule drugim putem.

105

Tri decenije od pada Berlinskog zida koji je taj grad delio na istočni i zapadni deo, a simbolično i svet na istok i zapad, obeležava se brojnim sadržajima u Evropi, ali i u našoj zemlji, kao i u Novom Sadu, gde je, između ostalog, u Kulturnoj stanici „Svilara“ večeras otvorena izložba pod nazivom „Ranije je sve bilo drugačije“.

Profesor Boris Kršev u emisiji Otvoreni ekran podsetio je da je oko 155 kilometara Berlinskog zida tadašnja vlada Istočne Nemačke pre 58 godina sagradila kako bi sprečila svoje građane da beže na Zapad.

“Berlinski zid podignut je avgusta 1961. godine u vreme kulminacije hladnog rata i blokovskih tenzija. Dešava se kriza u Zalivu svinja, čuvena Kubanska kriza, obaranje špijunskog aviona U2 iznad sovjetskog saveza i učestali prebezi”, naveo je Kršev.

Pad Berlinskog zida 1989. godine postao je simbol ujedinjenja Nemačke, pada komunističkog bloka i rušenja “Gvozdene zavese” između komunističkog istoka i kapitalističkog zapada.

Tadašnja Jugoslavija pozdravila je taj čin i demokratske promene koje je od doneo u Evropi, ali međutim ne i na ovim našim prostorima gde su zidovi u to vreme upravo počeli da se podižu.

“Ja hoću da kažem da nismo shvatili promene, da su ljudi dolazili iz Evrope, da opet ta naša autarhičnost nije razumela transformaciju Evrope iz Evropske zajednice u Evropsku uniju”, rekao je Kršev.

Umesto da prihvati integraciju u Evropsku uniju, Jugoslavija je, na žalost, krenula putem podela, ratova, podizanja vlastitih zidova, što je dovelo do žalosne situacije u kojoj se danas nalazi većina njenih bivših republika, uključujući i Srbiju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.