Babuška, melez, pastak ili bastard, brojni nazivi za ovu ribu govore o njenoj popularnosti, a da se lako može i upecati u gotovo svim našim kanalima, tvrde u Ribolovačkom savezu Vojvodine.
“Babuška ima jako puno naziva. Babuška je beogradski naziv, u Novom Sadu mi koristimo termin melez. Na primer, u Sremskim Karlovcima se ta ista riba zove bastard, a negde na Tisi je pastak, na kanalskom sistemu oko Srbobrana je srebrni karaš i sad da ne nabrajam još puno tih imena koja ima ta jedna te ista riba”, rekao je Dušan Jovanović, predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine.
Babuška je početkom prošlog veka došla u evropske vode iz Kine. Međutim, ozbiljnija količina na našim prostorima beleži se 1964. godine, kaže Jovanović, kada je otvoren ribnjak u Bečeju i to sa uvozom šaranske mlađi, nakon čega postepeno i dolazi u sve naše rečne vode.
“Ona se vrlo često viđa u tim mresnim jatima šarana i onda je potpuno opravdano pomisliti da se ona mresti sa šaranom da bi imala eto svoju produkciju. Te davne 64. godine imali smo ekstremnu ekspanziju te ribe, svugde je bilo”, kazao je Jovanović.
Zbog specifičnosti svog organizma, ova riba ima izuzetnu sposobnost preživljavanja.
“Babuška ima mnogo veću količinu šećera u svom mesu upravo zbog te mogućnosti preživljavanja. Znamo da, ako u neadekvatnim uslovima čuvamo ribu, sva druga riba će uginuti samo će babuška preživeti”, naveo je Jovanović.
Ženke meleza imaju mogućnost da promene pol, te da u svom telu skoro stoprocentno oplode vlastitu ikru, što se kod drugih riba ne događa, ističe Jovanović, što je i razlog zašto imamo toliko ove vrste ribe u svim našim vodama.
