Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, koji smo obeležili prošle sedmice, na našem kontinentu se proslavlja i kao Dan Evrope, koja je početkom pedesetih godina ovaj datum opredelila za dan budućih evropskih integracija.
“Jer je te godine, odnosno 1951. prva institucija tog karaktera, Evropska zajednica za ugalj i čelik profunkcionisala. Trebalo je pružiti poraženima ruku prijateljstva, odnosno, dva najljuća protivnika, Francuska i Nemačka su se na toj osnovi pronašli i pružili ruku prijateljstva, Šarl De Gol i Konrad Adenauer”, kazao je dr Kršev.
Evropske integracije time su na taj način utemeljene na pobedi nad fašizmom kao smernicom za budućnost Evrope. Na ovim našim prostorima, naveo je Kršev, 9. maj obeležavan je po uzoru na zemlje istočnog bloka, vojnim paradama i defileima u znak sećanja na jednu od najvećih civilizacijskih pošasti.
“Jugoslavija nije imala toliki odnos sa Danom Evrope, jer naša spoljna politika je otišla u drugom pravcu. Mi smo već 1955. godine, nakon bandunga, znali svoj put, kako bi Prežihov Voranc rekao, to su bili ti nesvrstani. Mada smo uoči potpisivanja Rimskog ugovora ’57. dobili pozivno pismo kao zemlja posmatrač, ali ni to nismo prihvatili, nego je naša politika bila ka osnivanju Pokreta nesvrstanih i to smo svetkovali”, naveo je dr Kršev.
Ove godine obeležavanje 9. maja u našem gradu i u Srbiji obeležio je marš Bemrtnog puka, koji je tradicije.
“Zašto besmrtnog? Da se ne zaboravi. Uspomena na ljude koji su svoj život dali za ‘rođenu’, kako oni nazivaju otadžbinu, jeste da svi živi naslednici nose slike na taj dan, svojih poginulih predaka i da se uspomena na njih evocira upravo na taj dan. U Moskvi i dalje imaju vojne parade i taj kult obeležavanja Dana borbe i pobede nad fašizmom je prisutan”, pojasnio je profesor Kršev.
Kršev je zaključio da je zbog prekomerne upotrebe komunizma, koji je svoju matricu vlasti gradio na antifašističkoj borbi i žrtvama i nasilnog raspada Jugoslavije, u Srbiji stvorena atmosfera osude svega što je vezivalo bivše republike u zajedničku državu, a što je rezultiralo stanjem koje imamo danas, revizijom istorijskih činjenica i simboličnog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom.
