30 godina transplantacije bubrega u KCV

VIDEO K9: Ove godine navršava se punih 30 godina od kada je u Kliničkom centru Vojvodine izvršena prva transplantacija bubrega, a od tada do danas u ovoj ustanovi urađeno je ukupno 255 transplantacija bubrega. Iako se ove operacije uspešno obavljaju, u ovoj ustanovi podsećaju da za tranasplantaciju bubrega još uvek postoje liste čekanja, te da trenutno na bubreg čeka oko 150 pacijenata.

1691

Transplanatacije su najbolji načini lečenja bolesnika sa bubrezima koji su otkazali funkciju i porema rečima stručnjaka, osim što je transplantacija najbolji način, to je ujedno i najjeftiniji način lečenja ovih pacijenata.

U Vojvodini trentno ima oko 1.250 ljudi koji su na dijalizi, dok u Srbiji taj broj premašuje cifru od 4.500. U odonosu na taj broj, broj transplanatacija je veoma mali, kažu u Klinici za nefrologiju Kliničkog centra Vojvodine.

“Hteli smo da obeležimo jubilej transplantacije zato što želimo da skrenemo pažnju našim sugrađanima na bitnost transplantacije i da kažemo da se ovo radi već 30 godina. Ovo je veoma kompleksna medicinska procedura u koju su uklljučeni brojni hirurški timovi – internistički, imunološki, i brojni drugi lekari KCV i ovo je jedna od najkohezionijih stvari koja skuplja sve lekare koji rade u KCV”, istakao je prof. dr Igor Mitić, šef tima za transplantaciju bubrega KCV.

Klinički centar Vojvodine druga je po redu ustanova u Srbiji koja je počela da radi transplantaciju bubrega i bez obzira na uspešnost operacija koje se izvedu, najveći problem i dalje predstavlja mali broj organa podobnih za transplantaciju, objašnjava Mitić, dodajući da upravo ovakva situacija uzrokuje i duge liste čekanja.

“Sa jedne strane, naša populacija retko se odlučuje na davanje organa svojim bližnjim odnosno za one žive srodničke transplantacije što se svakako stimuliše u celom svetu. Otprilike polovina transplantacija koje se obave otpada na ovakve situacije. Sa druge strane, veliki je i broj bolesnika koji imaju nesreću da umiru kao pogodni donori, oni budu obrađeni kao donori ali ne daju saglasnost za uzimanje tih organa. Tako da je broj organa koje možemo dobiti veoma veoma mali. Postoji ogromna razlika između potreba i mogućnosti za transplantaciju”, naveo je Mitić.

Kao moguće rešenje za ovakvu situaciju Mitić navodi donošenje novog zakona o transplantaciji, kojim će biti propisana prećutna saglasnost svakog čoveka da se njegovi organi uzmu za transplantaciju. Sa druge strane, važno je i konstantno pričanje o transplantaciji organa, kao i promovisanje ove aktivnosti kao pozitivne, jer kako je naveo Mitić, doniranje organa je znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti doniranjem organa pomaže teškim bolesnicima.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.