25 godina nakon Dejtona

Novembar i decembar su meseci koji obiluju značajnim istorijskim datumima od kojih se mnogi obeležavaju i danas. Jedan od njih je potpisivanje Dejtonskog sporazuma kojim je pre četvrt veka okončan rat u Bosni i Hercegovini, ali daleko od toga da je rešio sve probleme koji su doveli do sukoba.

0
13

Od 1. do 21. novembra 1995. godine u američkoj avio bazi Rajt -Peterson kod Dejtona u Ohaju trajali su pregovori zaraćenih strana o uslovima prekida sukoba u Bosni i Hercegovini, koji su kulminirali potpisivanjem tzv. Dejtonskog sporazuma.

Sporazum je BiH doneo nezavisnost, državno uređenje, ali i podelu na dva entiteta – Republiku Srpsku koja je dobila 49% teritorije nekadašnje jugoslovenske republike i Federaciju BiH kojoj je pripao ostatak.

Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predstavnici SAD, državni sekretar Kristofer Voren, pregovarač Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Dejtonski sporazum nije rešio sve probleme koji su doveli do sukoba u toj zemlji, a posleratni period pokazao je da je stvorio i neke nove. Kao što tok rata projektuje budući mir, tako i uslovi budućeg mira projektuju budući ratni sukob, kazao je Kršev.

Konačni mirovni ugovor za BiH, podsetimo, tri predsednika republika nastalih iz bivše SFRJ potpisala su u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995. Kao svedoci ugovor su potpisali predstavnici Kontakt grupe, predsednik SAD Bil Klinton, kancelar Nemačke Helmut Kol, predsednik Francuske Žak Širak, britanski premijer Džon Mejdžor, predsednik Vlade Ruske Federacije Viktor Stepanovič Černomirdin i predstavnik Evropske Unije Felipe Gonzalez.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.