Umerena gozba, zdravije jutro

Tek što su novogodišnji praznici prošli, na pomolu su drugi. Trpeza u svim domovima je bogata uglavnom hranom koja obiluje velikom količinom kalorija, koje će malo ko uspeti da potroši tokom ovih neradnih dana, a teško da će uspeti i bezbolno da ih svare. Najbolja preporuka koju u ovom slučaju mogu da daju lekari je - umerenost.

0
418

Osim hrane, gotovo svi preteruju i u piću, bilo da su u pitanju sokovi koji su prezaslađeni i gazirani ili alkohol, a posledice su stomačne tegobe koje mogu da traju danima i niko nije od njih amnestiran.

Problem umora i iscrpljenosti posledica su nedovoljnog sna što na pojedine građane i hronične bolesnike itekako negativno utiče.

“Tegobe posle takvog preterivanja mogu imati i zdrave osobe, a pogotovo ako govorimo o hroničnim bolesnicima”, rekla je za Kanal 9 dr Mirjana Bursać, portparolka novosadske Hitne pomoći.

Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak je očekivan ishod praznovanja.

“Može se dešavati da dođe do pogoršanja njihovih osnovnih bolesti, u smislu bolova u grudima, nelagodnosti i slično. Do onih simptoma koji se mogu javiti kod zdravih osoba, bolovi u predelu želuca, mučnine, nadimanja… To su sve simptomi koji značajno otežavaju i ugrožavaju naše normalno funkcionisanje”, navela je Bursać.

Osnovni savet lekara jeste umerenost. Naročito se apeluje da hronični bolesnici povedu računa o količini i vrsti hrane i pića koje jedu tokom prazničnih dana kako ne bi imali dodatne probleme kada je zdravlje u pitanju. Naravno, umerenost je savet i za zdrave.

“Ukoliko smo već preterali, ono što možemo da uradimo u narednom periodu jeste da se nekoliko narednih dana malo zdravije hranimo, odnosno da to bude 4-5 obroka, od kojih će bar dva biti voće, da gledamo da unosimo što više svežeg voća i povrća, čorbica i supica, da pijemo prirodne sokove, ne gaziranih i veštačkih, a ukoliko je u pitanju meso, da to budu laka bela i variva neka”, savetuje Bursać.

Doktorka savetuje da i fizička aktivnost bude umerena i da se mnogo više pažnje posveti odmoru, s obzirom na vremenske uslove koji su pre prolećni nego zimski, jer naši organizmi nisu naviknuti na ovakve temperaturne uslove, koji nikako ne prijaju hroničnim bolesnicima.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.