Isidora Sekulić, rođena je 16. februara 1877. godine u Mošorinu kod Titela. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu, Somboru i Budimpešti, a radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu.
“Zašto je važno što se sećamo ove ličnosti iz književnosti? Prosto zbog toga što ovaj žar od trenutka često zamagljuje vrednosti onih ličnosti koje bi mogli da nam budu putokazi u ovom posustalom vrednosnom sistemu koji ne daje odgovore na mnoga pitanja današnjice. Ne daje odgovore ni na pitanja čoveka u današnjici, a upravo je velika Isidora Sekulić, rukovodeći se pre svega načelima hrišćanske i helenske estetike, ostala kao trajna vrednost u našoj kulturi”, naveo je Dragan Kojić, direktor Gradske biblioteke.
Isidora Sekulić je stekla uvaženje kao najobrazovanija Srpkinja u to vreme. Znala je više jezika i bila je poznavalac mnogih kultura i područja umetničkog istraživanja. Njena knjiga Hronika palanačkog groblja spada u obaveznu srednjoškolsku lektiru.
“Ona je napisala veliki broj knjiga. U našoj književnosti ona se javlja relativno kasno, u odnosu na svoju životn dob. Prve svoje tekstove ona piše i objavljuje kritike te 1910, objavljuje i druge članke o stručnoj periodici i časopisima, ali njena prva knjiga je iz 1911. “Saputnici” i iz 1914. “Pisma iz Norveške”, rekao je Kojić.
Družila se sa najviđenijim intelektualcima svoga vremena i bila rado primana u razna društva. Bila su čuvena okupljanja u njenoj kući jednom nedeljno, gde se govorilo o književnosti, muzici, pozorištu i slikarstvu. Isidora Sekulić umrla je u Beogradu, 5. aprila 1958. godine.
